Nova Evropa

Владе губио је протест противу друге повреде, т. ј. противу Анексије Босне и Херцеговине, аутоматски своју моралну и интернацијоналну подлогу и претварао се у обичан српскоаустријски политички спор. Како изгледа, Миловановић је одмах осетио тугаљиву страну тог предлога из Софије, па је настојао да изађе Бугарима усусрет тек након окуражења од стране Руске Владе. Међутим, кад је Света Симић добио наређење од Миловановића, да у свечаној декларацији у име Српског Народа поздрави независност Бугарске као „једну нову залогу наше (српско-бугарске) заједничке будућности“, софијска Влада није пристала на такву стилизацију, и српски Посланик, према накнадном одобрењу, поздравио је „пара“ Фердинанда само најобичнијим фразама. Разуме се да по свршеном чину Бугари нису више говорили о савезу, па је то очигледан доказ да је њихов предлог био неискрен и злонамеран; и одиста, од тог момента они почињу нагло да подижу тон у односима према Србији, показујући све више жељу да воде прву и пресудну реч на Балкану, и старајући се да „Бугарска игра улогу Велике Силе, и да прима учешће у општем европском концерту“. Бугари су стога на сваки Миловановићев пријатељски осмех окретали главу устрану, уверени да се сами могу разрачунати са Турском и сматрајући савез са Србијом као један непотребан терет, Место савеза

са „бедном“ Србијом — јер је баш у то доба настало било превирање у редовима српске војске, које су многи криво тумачили, — Бугарска је у јулу исте године покушала да

закључи савез с Аустро-Угарском, и Фердинанд је у ту сврху имао пријатељски састанак с Еренталом у Кобуршком Дворцу, а Малинов у Бечу. Малинова је пратио министар војни Николајев, а по хитном позиву овог последњег накнадно је дошао у Беч и злогласни генерал Савов. Али, ако су интереси Бугарске били тада, да се што пре и без учешћа Србије обрачуна са Турском, због Македоније, интерес Беча био је, напротив, прво: коначно обрачунавање са Србијом. Бугарска је правилно резоновала, да ће Србија, привремено онемогућена за раду Босни и Херцеговини, сву своју снагу после Анексије управити на југ, па јој се стога хитало да Македонско Питање скине засвагда са дневног реда, пре него што се Србија поврати од аустријског ударца. На њену жалост, Аустро-Угарска је категорички одбила жељу Бугарске да се прошири на рачун Турске, јер је Вардарску Долину резервисала била — због Солуна — за себе, Ито је једино, како тврди и Зиновјев (бивши руски амбасадор у Цариграду), спасло Турску године 1909. У замену за Вардарску Долину, Ерентал је, како се са више страна тврди, предложио Фердинанду и Малинову Тимочку и Моравску Долину; али та понуда није опет ишла у онај мах у рачун Бугарима; па кад је Фердинанд видео да од договора са Бечом

·

302