Nova Evropa

противу Турске нема ништа, он је једнога јутра изненада освануо у Крушевцу, граду Цара Лазара, и отуда преко Бруса направио излет на Копаоник (11. октобра 1909), ради „студије“ копаоничке флоре!,... Српска Влада, под изговором да је краљ Петар болестан, послала је усусрет Фердинанду, за ту туристичко-ботаничку екскурзију, Престолонаследника и неколико министара. Са Копаоника је Фердинанд сутрадан сишао у Београд, где је као краљев гост провео неколико сати у новом Двору, и то поглавито у разговору са Миловановићем и Пашићем. Након овог разговора, он је из оних стопа, у. истом краљевском салону, рекао Хартвигу, да је „врло опасно са Србима преговарати, јер они све саопштавају Бечу“... Цео овај излет дакле био је стварно једна неозбиљна п у срдитој немоћи предузета демонстрација противу Ерентала због неуспелих преговора!,,.

У години 1910 и 1911, Бугари почињу увелико да „спуштају дурбин“, ради значајних младотурских рефорама у војсци; али су и даље успешно подржавали глас у Европи, да су они у војничком погледу „балканските Јапонци", па су их дуго времена у Европи, а нарочито у Русији и Аустро-Угарској, много прецењивали, сматрајући их све до Брегалничке Битке најважнијим фактором на Балкану, јачим него ли Грчка, Србија, и Црна Гора заједно! Због тако високог мишљења о Бугарској, Русија је још 1902 склопила с њоме војну конвенцију, и пре него што ће истећи рок тој конвенцији Руси су повели преговоре (1910) за закључење нове конвенције; а у лето 1911, цар Никола !! позвао је генерала Фичева да присуствује кијевским војним маневрима, у ствари да са Руским Генералштабом утаначи нову конвенцију, чија је коначна редакција била готова за потпис у месецу новембру 1911 године. Иако је та конвенција гарантовала Бугарској, без мало, границе сан-стефанских прелиминара, Фердинанд ипак није могао да се реши да је потпише; а.судећи по дискусији коју је водила опозиција о том предмету у Народном Собрању — после брегалничког пораза —, Фердинанд се устезао једино због тога, што је по тој конвенцији Бугарској био насвагда затворен пут за Цариград, А Фердинанд је хранио тако живу жељу да се свечано крунише за НО баш у цариградској Аја-Софији и нигде на другом месту !

Хартвиг је био такорећи једини од руских дипломата коме се није нимало свиђало, да се руска политика на Блиском Истоку доводи у зависност од комитаџијских авантура у Македонији, Место опасног и бескорисног везивања Русије са

“) Говорило се, да је у почетку Балканског Рата Фердинанд наредио био да му се скроје нарочите „царске дреје" за свечани улазак у Цариград.

303