Nova Evropa

— интимно саветовао са Пачуом и Пашићем о царинским буржујским тарифама из српско-аустријског Трговинског Уговора (види чланак Д. Лапчевића у „Политици“ од 11, ХИ. 1926)...

Војне операције, као што смо напред истакли, понајбоље су разрађене у овој књизи, и у њима има релативно мање грешака и нетачности него у првом и трећем делу. Нажалост, писац ни овде није остао сасвим објективан, па нам је, например, при опису Кумановске Битке, сервирао једну значајну нетачност., Приликом десетогодишњице те битке, Стојан Стојановић, бивши шеф Штаба Дунавске Дивизије 1 позива, и Стеван Шапинац, бивши командант батаљона у 1 Пешачком Пуку | позива (Моравска Дивизија | позива), описали су беспристрасно и тачно судбоносни почетак Кумановске Битке (у „Новој Европи“ од 21. депембра 1922). И писац ових редака настојао је истаћи значајну улогу мајора Милана Маринковића-Пиге (у једном свом чланку, у „Новој Европи" од 26. новембра 1927); па, нежелећи понављати исте ствари, овде само понављамо чињеницу, да је сам лично пуковник Туфегџић, тада командант [ Пука, на неколико дана после Кумановске Битке, тврдио: да је 10, октобра мајор Маринковић, противно његову наређењу, и противно наређењима Команданта Дивизије и Команданта | Армије, увео у борбу 1 Пук, делове XVI Пука, и дивизијску артиљерију, нашто је онда и он (Туфегџић) са целим пуком прихватио акцију мајора Маринковића. Као што је познато, Врховна Команда предвиђала је прву одсудну битку на Овчем Пољу, па је за ту битку (слично Немцима из 1866) израдила била и дрзак план, по коме сусе ПЦ Гиш Армија, и Моравска Бригада, имале да концентришу на самом бојишту, т. ј. на Овчем Пољу. Турци, по немачком шаблону (а вероватно и по немачкој сугестији), покушали су да туку [Армију пре него што стигну на њену висину Пи Ш Армија, па је Српска Врховна Команда, у намери да доведе ПишШ Армију на линију [ Армије, издала 9. октобра целисходно наређење, да се | Армија заустави и на положају утврди. Услед тога се 10. октобра цела турска навала сручила на Дунавску Дивизију [ позива. Срећом, Милан Маринковић-Пига спасао је част, успех, и славу Српске Војске. Штаб | Армије, ни после успешних борба од 11. октобра, није био свестан да је пред Кумановом тукао и добио главну битку и рат,

апуштени топови од стране турске војске на целом бојевом фронту, и у највећем нереду посејани муницијски и профијантски возови на друму Куманово — Скопље, давали су све гаранције, да су Турци код Куманова изгубили главу и у највећем нереду утекли (а не повукли се) ка Скопљу. Место брзог покрета и енергичног гоњења противника, 1 Армија пропустила је у опрезном кретању 12, па чак и 13. Октобра...

308