Nova Evropa

1804 ustanak, a Miloš Obrenović uspe da da začetke docnijoj slobodnoj Srbiji. Posle Srba počeše Grci borbe za svoje oslobodjenje. U tim borbama, ustanici i njihove vodje behu prinudjeni, često, da traže pomoći i oslonca od dveju velikih evropskih država, koje — po svom geogralskom, a još više po svojim političkim položajima — behu zainteresovane na Balkanu: Austrija, kao najbliža, i Rusija, kao pravoslavna velika hrišćanska država, mešale su se, i radile su na Balkanu.

Večita težnja Rusije, da preko Carigrada dobije izlaz na more, kojim bi se vezala za evropska tržišta, rezultirala je napokon u uverenju nadležnih faktorA4A, da se taj cilj može postići samo ako se osvoji Carigrad; a da se Carigrad može zauzeti samo tako, ako se osigura Jedna suvozemna etapa u njegovoj neposrednoj blizini, Ta etapa (baza) za zauzeće Carigrada bila bi bugarska teritorija. Ideja Rusije o zauzeću Carigrada datira, u stvari, pre postanka Bugarske kao države, 6. ]. рге очјођодјепја sadanje Bugarske; pripremajući sebi bazu za osvojenje Carigrada Rusija je, pod vidom »zaštitnice Hrišćana na Balkanu«, stvorila bušarsku Egzarhiju (1870). Sfera Egzarhata označavala je sferu ruskoda uticaja u Evropskoj Turskoj. Onda je Rusija oglasila Turskoj rat (1878), Bugarski narod dobija slobodu, a Sanstefanski Ugovor o miru poradja u šovinističkim krugovima Вибага želju za »Velikom ВибагтзКот«, Озјођодјепа, Bugarska privlači sebi veliki broj Hrišćana iz Makedonije, školuje ih, i prima kao svoje stanovnike; oni su embrijon iz kojeda je docnije nikla organizacija s pomoću Које je zvanična Bugarska sugerirala Evropi svoje ideje,

Posle »Plovdivskoš prevrata« i prvog rata sa Srbijom (1885), aspiracije Bugarske potpuno se upravljaju u pravcu Makedonije, i sve do prevrata u Srbiji (od 29, maja 1903) Bugarska najagilnije radi na pripremanju osvojenja Makedonije. Srbija, koja je za sve to vreme vodila ogorčene unutarnje političke borbe, nije imala plana u svome radu na tom pitanju; a Grčka, ukoliko je imala pretenzija na deo Makedonije, gubitkom rata sa Turskom (1897) postala je potpuno neaktivna. Zato je Bugarska uspela da (pomagana zvaničnom politikom prvo Rusije a docnije i Austrije) plasira pred evropsku javnost pitanje Makedonije kao Bugarsko Pitanje, Neosporno je, da je Bugarska činila velike napore za pridobijanje Makedonije; ona je u dva pravca delovala: preko »Makedonske Organizacije« kod stanovništva u Makedoniji, i preko svojih diplomatskih · predstavnika i drugih emisar& kod evropskog javnog mnjenja,

»Makedonska Organizacija« podešavala je svoj rad prema idejama i ciljevima koje je, u pojedinim perijodama vremena,

310