Nova Evropa

чиме бисмо наоружали придошлице из Босне и Херцеговине 27... Стали смо код Дрине, да нам она као препона ојача одбрану, и чекали смо да се разбијена аустријска војска прибере и преуреди за нове нападаје! И доиста, разбијени Поћорек прибрао је своју растурену армаду, попунио је новим „Капопепfutter"-o, и узео иницијативу за нападај коју смо ми били испустили из руку. Ти нападаји су онда обнављани, помогнути разноврсним зрнима великих калибара, док је наша артиљерија штедела муницију као богојављенску водицу. Наш војник одбијао је ове нападаје буквално голим грудима и рукама, прелазећи и сам у напад и падајући као снопље (Мачков Камен!), док није напокон посустао и почео да одступа. Као што је познато, одступање је заустављено на Руднику и Колубари, па је онда учињен нов, надприродни напор, који је здробио аустријску војску, а главно-командујућег ставио у заслужено стање покоја. У томе часу, и да је било оружја и муниције, Српска Војска не би могла да експлоатише победу, јер је и сама била сведена на минимум. Њој је био потребан одмор, — она га је крваво заслужила.

У том одмарању прошло је пуних десет месеца. За то време, док се војска одмарала прикупљајући нове снаге, одмарала се и српска политика — на лаворикама Цера и Рудника. Да је војска тада водила и политику, наше је дубоко уверење да би успела да осигура изгледе на нове победе и евентуално скоро довршење рата, Било је јасно, да војска неће моћи одолети ако је нападну још и Бугари; требало је стога пошто-пото настојати ла се Бугари неутралишу. Али то наши мудри управљачи нису увиђали ни схватали. Уместо да искористе церску и рудничку победу у политичке сврхе, па да затраже оружану помоћ од великих Савезника, они су дремали и чекали да виде шта ће сад бити! А Савезници, необавештени и незаинтересовани довољно нашом судбином, нако је ова донекле била и њихова, нашли су за потребно да у дарданелско-галипољским операцијама утуцају на 90.000: војника, 9.000 официра, и више дреднота, губећи из вида да пут у Цариград води преко Софије! Па све ma cy пробили Дарданеле, шта би им то хаснило кад би за собом имали 400 хиљада Бугара на челу са немачким агентом Фердинандом од. Кобурга2!... У то време, Русија је одступала, па ни с те стране не би било помоћи. А да су ту своју одличну војску, место на Дарданеле, упутили Србима, — како би друкче пошле биле ствари! Или бар да су допустили да српска војска. сама нападне Бугаре и спречи њихову мобилизацију... Али је Пашић водио политику вазалне а не независне државе. Ми са Савезницима нисмо ни имали уговора, нити смо им уопште: били савезници; ми смо били њима придружени, њихове пришипетље, који су имали само да слушају, Ко је био крив зато...

334