Nova Evropa

да га треба одгодити, т. ј. да треба штедети крваво стечени ауторитет војске у очи догађаја који ће наступити, Да је Стојан Протић водио више рачуна о квалитету управних власти и чиновника који су слати у новоосвојене крајеве, до сукоба не би ни дошло; али је он затворио очи на ту страну, па пошто-пото тражио кавге са војском. Старо нерасположење радикала према народној војсци избило је поново свом снагом, и понављале се исте сцене, као некад са пуковником Гојковићем, са новим војним министрима. | Балкански Ратови, поред великих губитака у људским животима и стоци, донели су огромне губитке и у материјалној спреми војске, Требало је све обновити и надокнадити, и спрему још повећати, јер се држава у простору и по насељу повећала и проширила. Тадашњи Министар Војни (генерал Милош Божановић) предложио је (новембра 1913) буџет за своје Министарство у износу од 90 милијона динара; на рачун тога бупета имао је намеру, да пропусти пет класа из новоослобођених крајева, и да набави; тридесет пољских брзометних батерија, тридесет брдских брзометних батерија, тридесет хаубичких брзометних батерија, и потребну муницију, те потребан број пушака и митраљеза ; и напослетку, логорску и обмундировну спрему. Радикална Влада одбила је тај буџет, и генерал Божановић поднео је оставку, Нико од војника није хтео да се прими положаја Министра Војног, док се није нашао пуковник Душан Стефановић, који је пристао да се предложени буџет редуцира на половину. Пашић је једва дочекао ову издају војних интереса, иако је он, као и Стефановић, морао знати да ратови нису довршени; њима је било добро познато оно што је и сам народ говорио: „Свршили смо са Турцима и Бугарима, — сад још остаје Шваба, па да будемо мирни", Зашто се Пашић оглушивао 0 ову народну реч, то је остало тајном за све, јер он је много ћутао... Тако је оно што је требало бити поручено новембра 1913 учињено тек маја 1914, — кад је већ било доцкан, Догађаји се нису дали зауставити, и ми смо пред њих изашли сасвим неспремни: војска је ушла у рат гола и боса, ни први позив није имао доста одеће и обуће а камо ли други и трећи; у првом позиву било је батаљона без пушака, и сваки батаљон вукао је за собом реп од војника који су имали да чекају док се ослободи која пушка, — док им друг напред падне мртав или бар тешко рањен! И оно мало артиљерије било је без муниције: кад смо после Церске Битке избили на Дрину, имали смо 30 метака на пољски топ, а по 15 метака на хаубицу! О експлоатацији битке, под овим условима, није наравно могло бити ни говора: дошли смо до Дрине, погледали је тужно, и — стали: јер да смо прешли и гонили непријатеља, како бисмо осигурали резултате тога гоњења без топовске муниције ; И

333