Nova Evropa

značilo konačno ugušivanje svake nade na oslobodjenje srpskohrvatskog plemena. To su bile, otprilike, misli koje sam onda objavio i u knjižici »Makedonsko pitanje« (na ruskom jeziku) u izdanju Društva Slovenskog Naučnog Ujedinjenja, Kad je ova knjižica ugledala sveta, njen pisac bio je već na srpskom vojištu, kao dobrovoljac,

Posle Bregalnice i Bukureškog Mira, Bušari su podvostručili svoju energiju i svoju propašandu, kako u Rusiji tako i u samoj Makedoniji, Nisu mogli imati boljih pomašača od Pašića i njegovih radikala, koji su našli da je najpogodniji čas

za borbu s vojskom o »prijoritet• u Makedoniji, kamo su bili | poslali svoje najgore ljude da pljačkaju i terorišu narod, pod vidom administracije i »kulturne misije«, Ova borba izmedju vojske, t, j. nacijonalnih revolucijonara u vojsci, i radikala svršila se, kao što je poznato, Solunskim Procesom i streljanjem Dragutina Dimitrijevića-Apisa i drugova.

U to doba, u Petrogradu, A, N, Brjančaninov otpočinje s izdavanjem časopisa »Novoje Zveno«, uz glavnu saradnju Čubinskog, Pletneva, Semiza, ı druših; mene je, posle, zamenio a uredništvu Dr, Radoslav Jovanović, koji će, verovatno, u svoje vreme, opširnije ocrtati rad ovog časopisa i njegovu ulogu u zadobijanju Rusa za jugoslovensku ideju i za stvaranje Jugoslavije. Ja sam se bio vratio u Rusiju, početkom Svetskog Rata, na navaljivanje Dragutina Dimitrijevića, da nastavim započeti posao obaveštavanja i suzbijanja bugarske ргораdande. Apisu je naročito stalo bilo do toša, da se Rusima objasni uloga Vardara u sklopu Srbije: »Sa Vardarom u našem sastavu«, Bovorio mi je, »mi ćemo ranije ili kasnije ostvariti naše oslobodilačke težnje na severozapadu, prema Austro-Ugarskoj; bez njega, verovatno, nikad! To im kaži,..« Tom prilikom poverio mi je i jednu diplomatsku tajnu: u oči bugarskog prepada na Bregalnici, reče, Pašić i njegovi drugovi toliko se behu spleli i zbunili u svojoj »cincarskoj« politici, da je jednoga dana Pašić savetovao Vrhovnoj Komandi da zapodene sa Bugarima kavgšu!... Srećom, vojne starešine bili su prisebniji od političara, pa su spasli narod od istorijske sramote, koja je onda pala na Savova i Bugare. General Živko Pavlović, verovatno, znao bi o ovome reći više, ili bar potvrditi tačnost ove činjenice,

Držanje ruske diplomacije naspram Srbije i Srpskog Naroda bilo je, uostalom, isto, sve tamo od Petra Velikog, naime: verni saveznik Виза, u svim ratovima sa Turskom, ostavljan je stalno na cedilu kad bi svoj posao izvršio ili kad ga ne bi trebali, O tome ću govoriti drugom prilikom, a ovde bih samo da dodirnem zvanične odnose u vremenu o kojem govorim, kako ih otkrivaju dokumenta Moskovskog Crvenog Arhiva

342