Nova Evropa

1914 bili smo u Nišu, gde sam da upoznao sa pok, Cvijićem, A, Belićem, Anastasijevićem, i socijalističkim vodjama Filipovićem, Lapčevićem, D,. Popovićem. U Kragujevcu sam ба doveo u vezu sa Dragutinom Dimitrijevićem-Apisom i Ljubom Jovanovićem [{»Čupom«); a primio da je u audijenciju i Princređenti, Vodovozov se zadržao u Makedoniji oko dva meseca, pa se onda preko Solije vratio u Rusiju. Rezultat ovođa putovanja bili su razni članci, s proleća 1915, po velikim i naprednim ruskim časopisima i listovima (»Savremenik«, »Vjesnik Evrope«; »Ruskije Vjedomosti«, »Denj«, i drugi), te mnogobrojna predavanja u Petrogradu i po drugim gradovima; a kasnije, septembra 1916, izišla je i knjiga »Na Balkanah«, u čijem predgovoru sam pisac kaže: »Glavu posvećenu srpskoj Makedoniji, pre pojave u štampi, pročitao sam u vidu relerata u Društvu Slovenskoš Naučnog Ujedinjenja u Petrogradu, a zatim kao predavanje u Baku, Tiflisu, Rostovu na Donu, i drušim gradovima, Referat je odjeknuo i izazvao žučnu diskusiju i kritiku, isprva na društvenim skupovima a onda u БибагзКој štampi, gde mi se naročito prebacivalo što sam pošao u Makedoniju bez dovoljno filološke spreme, pa nisam kompetentan da rešavam teško i sporno pitanje makedonskih dijalekata i njihovih odnosa prema bugarskom i srpskom jeziku. Ovo je isticao osobito prol, N. S. Deržavin, za kojim su isto govorili i drugi bugarski pisci, po listovima. Ja odista nisam filoloč, 1 nije mi bilo ciljem filološko istraživanje... Ali ni Deržavin ni ostali moji kritičari nisu mogli navesti nijedan konkretan fakat koji bi bio ubedljiv, nego se jednako zaklanjali za mišljenja Grigorovića, Jagića, Kondakova, i drugih, koji tvrde da su makedonski Sloveni po jeziku bliži Bugarskoj nego Srbiji Radi nemačkog jezika u Alzaskoj, i po gotovo celoj Švajcarskoj, ne može se izvesti politički zaključak da Alzasku i Švajcarsku freba prisajediniti Nemačkoj.,. Svi su oni uporno odgovarali, na sva moja pitanja refleksijama o tome da li Makedonci kažu »ja« ili »az«, »devojka« ili »momiče«, i t. d,, Takim argumentima mene je teško ubediti, i ja ostajem pri svom tvrdom uverenju, da će mir na Balkanu doneti samo avtonomija celokupne Makedonije i balkanska federacija... Vraćajući se iz Srbije preko Bugarske, razgovarao sam o Makedoniji sa mnogim bugarskim prijateljima i poznanicima — medju ostalim sa poznatim naučnikom Kirilom Popovim, te sa prof. Šismanovim, Miševim, Krstevim, Gešovim, Madžarovim, Bobčevim, i t. di — pa ako im ova moja knjiga dodje do ruku, saznaće i uveriće se, da me nimalo nisu uverili o pravičnosti i opravdanosti bugarskih pretenzija na Makedoniju ...« Ovo mišljenje i držanje Vodovozova u pogledu Makedonskog Pitanja БИо је од пагостов značaja, jer se širom Rusije verovalo u njegovo poznavanje balkanskih

346