Nova Evropa

Mitrom Martinovićem, Ruski diplomatski činovnik Obnorski izveštava Sazonova sa Cetinja (br, 2229 od 25. aprila 1915) o nameri Crnogorske Vlade, da ovu misiju imenuje stalnom, do kraja Rata, radi »izveštavanja o svemu što poželi i namisli kralj Nikola dostaviti do znanja Velikome Knjazu, u cilju ostvarenja političkoš plana izradjena od članova crnogorske kraljevske porodice, a uperenoda.,.. što jačem i daljem udaljavanju i odeljivanju Crne Gore od Srbije, uz pripomoć Taliјапа koji se boje jačanja srpske Ктађеуте...« Dakle, vrsta špijunaže, Sazonov se bunio protiv ovake veze, i smatrao je tendencije Crnogorske Vlade »vrlo opasnima«, tražeći ujedno da se »skrati bavljenje Martinovića u Rusiji«; ali je Kudašev bio u neprilici da njegove skrupule saopšti Velikome Knezu, jer mu je bilo »jasno, da će general Martinović ostati ovde toliko koliko se prohte Velikome Knezu, budući da je na inicijativu ovoga i doputovao u Rusiju« (ibid, str, 18,),, A kada je Sazonov hteo Obnorskoš da prevede u Niš, na položaj sekretara Poslanstva, bojeći se verovatno njegovih odviše fesnih veza sa cetinjskim Dvorem, Veliki Knez je naprosto naredio da Obnorski ima ostati gde je: »Veliki Knez blagodario mi je, što ste izvršili njećovu molbu odnosno Obnorskog, i naredio mi je da i Vama saopštim njegovu iskrenu blagodarnost« (Kudašev Sazonovu, u pismu od 11,/24, jula 1915, ibid, str: 36,).,

Na ovako zvanično držanje Rusije, i naročito da bi suzbio sumnju u srpsku nelojalnost, i u nameru da sprema separatni mir s Austrijom, o kojoj se dovorilo i u francuskim diplomatskim krugovima {ibid, str, 36.), Princ-regent poslao je 4. јша 1915, 12 Ктабијеуса, generalštabnoš pukovnika D. Milojevića Velikome Knezu, sa pismom u kojem objašnjava uzroke koji su omeli Srbe da prave ofanzivu u onome času, i uverava Kneza da su on i Srbija »rešeni da do kraja ostanemo verni na strani Rusije, jer verujemo da je naša sudbina tesno vezana uz veliki i bratski ruski narod« (ibid, str. 36,), Ali sve to nije mnogo pomoglo, Zvanična Rusija se bila »opredelila«; još 24. marta 1915 izvestio je bio Sazonov Vrhovnu Komandu (деpešom br. 1553), da mu je i sam Car dao ove direktive u pogledu pregšovor& s Jtalijom: »Zadovoljiti zahteve Паје и svemu, produžiti samo sa tiraženjem za Srbiju poluotoka Pelješca; ali u slučaju preke potrebe, priznati Italiji i Pelješac...,« {ibid: str, ODN.

Kao što sam već spomenuo, krajem godine 1914 vratio sam se bio u Petrograd. Tu nagovorim V,. V, Vodovozova, odličnog poznavaoca Balkana, koji je uživao veliki ugled medju ruskim publicistima i u ruskim naprednim krugovima, da podje samnom u Makedoniju, On odmah pristade, i već o Božiću

345