Nova Evropa

ljudi, koji su hiljadu godina živeli u slobodi. Je li to istina? Nije! Ali postoje prehodnici slobode, koji se iznad шапе 1 prostote podižu visoko gore kao kule svetiljke, Koji su to prehodnici? Gde su klice tođa kvasca od koga nam se danas testo nadima i raste? Kamo te istorijske prilike da se uporedimo? — To su pitanja drska i glupa, preko njih se preskače žmurečki,

Nervozno, histerično, žensko, bolesno, mamurno raspoloženje obuzima kao zaraza, Rušiti, — to i drudđo ništa! Rušiti znači uvek kvarit, A ı otkuda ovom pokolenju srca, duše, ljubavi, i milosti prema sadašnjici, kad za nju nije ništa doprinelo? Nasledstvo je to, lutrija, iznenadan poklon bogova, — šta nas se u stvari sve tiče, naćiće se valjda opet kakav stric iz Amerike! Uostalom, slobodni smo, Šta sloboda drugo znači nego rušiti? Rušiti znači uvek ići natrag. Završiti razvoj, vraltiti se s pohoda, sići sa brega, pobrisati budućnost, okrenuti lice u mrak, raseći konce, iščašiti zglobove, rasklamitati celinu za ljubav delova. Zašto? — Budući da nama nije danas dobro, proizilazi odatle da nam je pre bilo bolje. Filozofija kamenog stuba, koji je nezadovoljan što će da nosi svečani portal... ;

Još je fatalnije pitanje: kako? — Na jedno i isto psiholizičko narodno biće nakalamijena su dva pojma. Radi nečega čija je egzistencija i čija je vrednost nejasna i sumnjiva, radi dve frizure treba raseći živu glavu! Ali tu ludu glavu treba fa nacijonalna kirurfija da operiše tako definitivno, i tako pravedno, da se zaista razdeli jedno od drugoga, Ne sasvim, dozvoljava se da bar na koži ostane zajedno, — kožnata unija! Lep plan! Ali kako, pa da za sve vekove ne preostane ni trunka nepravednosti i izazivanja na nova seckanja? ... U isto vreme, fi prljavi i zbunjeni majstori zovu susedne Bugare u kompaniju. To da bude Jugoslavija! Ko bi se tu usudio da spomene maše Хтфуе za ideju sastavljanja delova u veliku celinu? Sirote naše žrtve! Veliki narodi dali su deset puta veće žrtve, I pola naših žrtava nije bilo svesno, Pa mi smo se ubijali i medjusobno! Pa reparacije su platile podnesenu priznanicu krvi. I uopšte, zar nismo mi bili sasvim sporedni? Ko bi bio danas tako lud da i od naših jama, raka, grobova i kosturnica podiže panteone, ko bi od naših vešala činio raspeća? Bilo pa prošlo! Svi ti junaci koji dadoše živote za današnji dan, ili su nesvesni, slučajni, zabludeli u smrtan okršaj, — ili su svesni, dakle nasilnici, hešemonisti, uzurpatori. Restauracija novog doba ide na četiri noge, i jednu podiže na bregove žrtava da ih prelije... Duhovi, preteče Jugoslovenstva? — Sveti Jere, Grgur Ninski, Gundulić, Križanić, Mažuranić, Štrosmajer, Rački, — da ih spomenemo samo delimično 'i samo s jedne strane; visoki, beli, mramorni stubovi našesS

2