Nova Evropa

pitanju Aneksije, i priznaje da su »озесај: Кој: ргоуејаџаји rusko društvo prema Srpskom Narodu urodili značajnim rezultatima« (stenogram u »Novoe Vremja« od 13. decembra 1908). A naši zvanični predstavnici, sa Gospodinom Poslanikom ma čelu, »svečano otsustvuju« sa svih konferencija, Srpska akademska omladina u Petrogradu priredila je 14. oktobra 1908 · sjajno predavanje prol. A. L, Pogodina o Bosni i Hercegovini: »,., Pred Teniševskim Učilištem u Mohovoj Ulici prava opsada: bedem ,gorodovih' (policajaca), gomila studenata, povorka narodnih poslanik4,,. Sva ova svetina hrve se da prodre u prostorije Učilišta,.,. Entuzijazam, Iz Moskve doputovali Rodičev i Maklakov, da dopune Pogodina; ali je petrogradski Gradonačelnik zabranio istupanje ovih narodnih poslanik4, „да =е predavanje ne bi pretvorilo u politički zbor'.,. Dvornica je dupkom puna... U prvom redu, pokraj predsednika Državne Dume Homjakova, sedi predstavnik bugarske Diplomatske Misije. Ali srpski Poslanik, kao i uvek, „blistaet svoim ofsustviem'!,.,« (»Novoe Vremja« od 15. oktobra 1908.)

Medju našim ljudima, naročito se isliče –Jeronim Taburno iz Risna. On je svuda. Radi, bori se, pokreće list, Ističu se i zvanični predstavnici, ali ne uvek svojim taktom i pravim obaveštenjem. Mile Pavlović skreće na sebe pažnju, ali često i suviše jasno, lupajući pesnicom o sto i krhajući »tamo njima — mafer«; Radovan Košutić ne zna šta znači »desetina«, i uopšte nije naročito upućen u agrarne i političke prilike Bosne i Hercegovine {vidi »Nove Vremja« od 24. oktobra i od 7. novembra 1908), Treći — diplomatski — izaslanik, Marko Cemović, stara se da ne zaostane za njima, pa Sovori li govori; i piše: u »Novom Vremenu« štampao je dva duga članka {7. i 16. oktobra 1908) u kojima je srdačno — izgrdio sve, i Srbiju i Bosance sa Hercegovcima, da na kraju zapita: »Šta se razmećete po Rusiji? Šta se Rusije tiče Bosna i Hercegovina, i svi vi skupa!,...« Revoltirao se Taburno, pa u svojoj »Večeri« nasrnuo na »Novo Vreme«: ».,.. Zanimljivo!,., Ovdašnje Austrijsko Poslanstvo muku muči da nadje makakav listić koji bi, za velike pare, ,rasvetljavao' sva pitanja u smislu austrijskih želja... A gle, evo gde Menjšikov štampa svoj prvi članak pun бтдпја па Srbiju, predstavljajući i Rusiju u bednom stanju; i danas opet donosi članak, ali sa ciframa i podacima, kojih naštampanih nigde nema, i koje je mogao dobiti samo od Austrijskog Poslanstva. Ono vrlo rado daje podatke, a uz njih i dokumenta koja vrede u svakom novčanom zavodu ...« (»Večer« od 17. oktobra 1908), Menjšikov odgovara; bljuje žuč, i veli: »,,. G. Taburno tvrdi, da navedenih cilara nigde nema, ni na jednom jeziku, ... i da sam ih mogao dobiti samo od Austrijskog Poslanstva... Medjutim, knjiga se prodaje u knjižarama, a srpski diplomat o kojem je tamo reč živ Je čovek

74