Nova Evropa

madžarski' Srbi — da stvore, opet na čelu sa Hrvatima, južnoslovensku iredentu 1хуап бтатаса Мопагћије, ра da se bore za široku avtonomiju ili potpunu samostalnost, Na ovaj drugi put trebalo bi da se odluče tek pošto se uvere, da u Hapsburškoj Monarhiji za Slovene nikad neće procvati ruže slobode i ravnopravnosti... Treba, u isti mah, istaći, da je Srbija — a ovo bi se moglo reći i za sve Srbe — uvek bila ravnodušna prema svim slovenskim težnjama k opštoj jednakosti i ravnopravnosti naroda u Hapsburškoj Monarhiji, gledajući na njihovo jačanje kao na izdaju slovenske ideje kako ju je ona zamišljala. Hrvatstvo je u Bosni i Hercegovini postajalo na sasvim prirodan način, sve kad bi se i priznalo — što uostalom nije ničim utvrdjeno — da ono tamo nije bilo isto takim istorijskim elementom kao i srpstvo, Prema tome, ne može se govoriti o nekakoj hrvatskoj propagandi u Bosni i Hercegovini, makoliko da o tome Srbi pišu, osobito po ruskim novinama, prikazujući se kao nevine žrtve ,hrvatskog jezujitizma', Loše rade i Hrvati, kad govore i pišu s neprikrivenim zadovoljstvom — po nemačkim novinama — o srpskoj propagandi u posavskoj ili dalmatinskoj Hrvatskoj; nazivajući ovaku propagandu „izdajom Hapsburške Monarhije', oni isto tako greše kao i Srbi kad straše Rusiju ,propašću pravoslavlja u Bosni i Hercegovini pod udarcima hrvatskih jezujitaA« {ovde smo citirali članak Radićev »Srpsko-hrvatski spor i Slavjanstvo«, u »Izveštajima Sipeterb. Slav, Blagot.«, br. 1. za 1902, i brr. 3, ı 5, za 1903). Prema tome, bojeći se — kako se čini — da Bosna i Hercegovina ne bi nestale iz njegovih »južno-evropskih sjedinjenih država« pod Hapsburzima, Radić preporučuje Rusiji da odobri Aneksiju, budući da će ona biti korisna za celo Slovenstvo a pogotovo za samu Bosnu i Hercegovinu...

Svi smo tada verovali, da za Radićevim ledjima stoji Austrija. Setiće se ove akcije Radićeve u Rusiji, pouzdano, nesamo G. Mita Popović, bivši poslanik, nego i svi zvanični i nezvanični javni radnici koji su tada bili tamo (Luka Pišteljić, Dr, Aleksandar Belić, Radovan Košutić, Dušan Vasiljević, Atanasije Šola, i drugi), Sećam se da je, na jednom sastanku kod Cemovića (koji je tada stanovao preko puta od Poslanstva, na Litejnom Prospektu), dok smo diskutovali o tome šta da radimo da parališemo ovu akciju, bio prisutan i kraljević Aleksandar, koji se tada učio u Pažskom Korpusu. Dok ovo pišem, posetio me je moj zemljak iz Crne Gore, Dr. Radovan Kaludjerović, ugledan dugogodišnji petrogradski lekar, koji se takodjer .dobro seća boravka Stj. Radića u Petrogradu godine 1908; on mi skrenu pažnju na jedan broj beogradske »Politike« iz 1926 (br. 6414), gde na uvodnom mestu stoji kako je С. Кафе došao u sukob sa G. Pribićevićem, zato što je ovaj tvrdio, da je Radić u svoje doba savetovao Rusiji da odobri Aneksiju, da ne bi

76