Nova Evropa
да се реакција развије, Но ми већ познајемо средства за убрзавање реакција, које би без пасивних отпора ишле саме по себи (а синтеза амонијака јесте, према горњем, такова реакција); повишење температуре и катализатори.
Можда ће неко овде уочити једну чудну ствар: раније је речено, да при стварању амонијака топлина настаје; а сад кажемо, да нам код истог тог стварања треба виша топлина | Да бисмо расветлили овај привидви парадокс, вратимо се опет мало нашем механичком примеру. Кад се кола спуштају низбрдо, добијамо радњу; обратно пак, ако кола подупремо рукама, она ће се дизати, и ми радњу издајемо, Исто је тако код амонијака, односно код смесе душика и водика. У присутности једног идеалног катализатора, који би пребродио све пасивне отпоре, душик и водик спојили би се већ на обичној температури у амовијак, уз развитак одговарајуће множине топлине; и сада — у потпуној аналогији с нашим механичким примером: ако готовом амонијаку приводимо топлину, т.ј. ако га грејемо на више стотина ступњева, он ће се распадати у своје елементе, у душик и водик, уз апсорпцију топлине. Што је виша температура, утолико се више амонијака распадне у његове саставне делове, у смесу душика и водика: при 1000 ступњева, амонијак може да егзистира само у најмањим траговима, — на тој температури је равнотежни став на страни душика и водика.
Тиме смо се вратили на полазну тачку: виша температура убрзава додуше спајање душика и водика у амонијак, али се на вишој температури много мањи део плинске смесе спаја у амонијак, иако у краћем времену, Техника мора дакле наћи што активније катализаторе и радити при што нижој температури, где још реакција није практичкн преспора, То је први важни резултат што га је физикална хемија дала техници синтезе амонијака,
Осим топлине има још један чинилац од необичне важности код овог проблема, а то је тлак, Његов ћемо утицај укратко разложити овако; један део душика (например 1 m} и три дела водика дају заједно два дела амонијака; волумен спадне дакле од четири на два дела, т. ј. на половицу. И ту учи физикална хемија: ако се код које реакције волумен система. смањује, онда повећање тлака (компримирање) погодује реакцији, т. ј, већи део саставних твари се споји у коначни продукат. У нашем специјалном случају, то значи: што ми више компримирамо смесу душика и водика, уз присуство катализатора, утолико ће се већи њихов део спојити у амонијак, Држимо да ово, и без потањег теоретског доказивања, изгледа плаузибилног За све утицаје топлине и тлака имамо дакако тачно израђене математске формуле, базиране на горе-
89