Nova Evropa

убрзавати реакције, но никојим начином не могу изазивати реакције, које без њих не би уопће ишле. Деловање катализатора може се упоредити утицајем коломаза: поставимо ли кола са ненамазаним осовинама на донекле косу равнину, кола се неће макнути сместа, иако би се према закону теже морала помаћи. Намажемо ли им осовине, кола ће — уз одговарајућу стрмину — сместа сама поћи доле, Но макако мазали осовине код кола, она неће ни у којем случају поћи сама узбрдо. Катализатор може дакле убрзавати само оне реакције које би и без њега ишле, саме по себи, кад не би било „запрека“; ове запреке, које не дају да се развије једна хемијска реакција, и које одговарају трењу у механици, зовемо у хемији пасивним отпорима. Тежи у механици одговара у хемији т, зв. хемијски афинитет. Мерило за хемијски афинитет, т, ј. критериј да ли је једна хемијска реакција могућа сама по себи или не, јесте — у већини случајева — реакцијона топлина, (Тачно математски израз за хемијски афинитет садржи, осим реакцијоне топлине, још један фактор, који предвиђа могућност и оних реакција које се одигравају уз апсорпцију топлине саме по себи, какових исто има доста.) Реакцијона топлина јесте она која се или ослобађа или апсорбује при хемијској реакцији; у првом случају зовемо је позитивном, у другом негативном. Например, изгарањем једног килограма угљена добијамо топлину која може угрејати 100 К6 воде за по прилици 50 ступњева, 7. ј, 5000 калорија; код спајања душика и водика у амонијак реакцијона топлина је исто тако знатно позитивна, сса 12.000 калорија. Ради бољег разумевања, понављамо још једном горњи механички пример: кола иду низ нагнуту равнину сама по себи; у колима је дакле, док су на врху, садржана извесна енергија, коју зовемо положајном, јер зависи од положаја. Обратно пак, ако хоћемо да кола одвучемо с дола на врх, кола ће апсорбовати енергију (например снагу наших мишица). Код хемијских промена, посве слично, настаје реакција само онда ако је у хемијском систему (нНапример у смеси душика и водика) садржан извесни хемијски афинитет, који у механици одговара, како је већ речено, енергији положаја, која омогућује да се једно тело креће с вишега места на ниже, Да постоји хемијски афинитет закључујемо пак већином из позитивне реакцијоне топлине,

Будући да је при спајању душика и водика у амонијак реакцијона топлина знатно позитивна, требало би, према нашем резоновању, очекивати да се једноставним мешањем оба плина може добити амонијак, јер реакција треба да иде сама по себи. Но узалуд бисмо на то чекали, ни након много година не би у тој смеси било трага амонијаку. Узрок овоме појаву су они пасивни отпори, оно хемијско трење, које не да