Nova Evropa

Ovde se opisuju dve porodice u jednom malom gradu iz Kenektiketa: porodica sveštenika Lajta, koji je — kao svaki tradicijonalan puritanski sveštenik — pravi tiranin, morbidan, i utonuo u svoje verske formule, i porodica atejiste Fajfa, koji uzima svoj atejizam na onako isto purifanski, uzan, jednostran, i transki način kao i Lajt svoju religiju, Sveštenikov sin, koji voli kćer atejiste, u revoltu protiv nju-inglendskih dogmi i restrinkcija, napušta očevu kuću i odlazi na Zapad, gde postaje električni inžinjer, Medjutim, stara rasna krv dovodi inžinjera dotle da on počne i svoju nauku i dinamo-mašinu da tretira kao kakvu novu religiju ili novo božanstvo: on dolazi do uverenja da dinamo zahteva od njega kaludjersku čistotu ı predanost, te alejistovu kćer zamišlja u obliku greha koji treba da a odvrati od njegova novog idola, i zato je па kraju ubija, a sam izvrši samoubistvo ејејтокисјот. О МЏоуа Шохонја о besciljnosti života, o životu koji je jedan lavirint bez ulaska i izlaska, i 8de se sve vrti beznadežno oko jedne tačke, dolazi i ovde do trijumfa svojim destruktivnim i obeshrabrujućim naravoučenijem,

Ove se je sezone povratila Doroti Giš, sestra čuvene Lilijan, na dramsku pozornicu, posle jedne duže i ne baš naročito uspešne karijere u filmu. Komad »Young Love«, u kome je opet prvi put igrala, jeste jedna sjajna mala komedija, neobično podesna za njenu ličnost, U njemu ona igra mladu i sofisliciranu devojku koja hoće da po svaku cenu tretira život, od koga nije takoreći još ništa okusila, sa onim istim sumnjama i merilima kao i neki okoreli cinik, Svoj eksperimenat ona, na kraju krajeva, skupo plaća; ali se na sreću, kako to i treba da bude u svakoj dobroj anglo-saksonskoj komediji, opet sve na kraju lepo svrši,

Engleska trupa »The Garrick Players« gostovala je ove sezone u Njujorku sa jednom vrlo prijatnom stvarčicom, iščeprkanom iz Dikensa, pod naslovom »\WWhen Crummles Played«. U Dikensovu romanu »Nicholas Nickleby« opisuje se ijedna trupa provincijskih glumaca kojoj stoji na čelu G. Vincent Krumls. i na čijem je programu kao glavna tačka jedna vrlo moralna idra iz Osamnaestog Veka: »George Barnwell or The London Merchant«, preporučena od strane samogš Parlamenta jednom naročitom rezolucijom u kojoj se izražava želja da se taj komad igra bar jednom godišnje kao »pouka mladim šegrtima«, Ova mala i duhovita parodija na igranje provincijskih glumaca, koji su utoliko ponositiji na svoju umetnost ukoliko su lošiji glumci, izvedena je sa vrlo nežnim i Hinim nijansama; i sa svojim ukusnim kostimima iz 1827, kao i sa svojim dekoracijama što su imitacija starih pozorišnih dekoracija od pre sto godina, bila je prava бозђа i za oči i za uši.

153