Nova Evropa

разни менталитети створе неколико појмова, Док се дакле менталитети не уклоне, или не сложе, узалудно би било стварање једне јединствене идеологије наше расе, У томе је први задатак у раду стварања нације, Нека основна мисао наше идеологије буде Бог или Сотона, Србија или Хрватска, Цар Лазар или Петар Свачић, све је једно, главно је да од Марибора до Ђевђелије, од Јадранског Мора до Ђердапа буде само једна једина мисао, један свесни и несвесни филозофски назор живота и света, једна етика, Не можемо имати нацију, док један део нашег народа гледа на свет очима европског рацијонализма, а други још жмири кроз мистику Истока; док један део још увек живи од наследства феудализма, а други од демократије села, Треба подвући тешку истину, да је наш народ — по концепцији, по наслеђеним навикама, и услед склоности разним цивилизацијама, — раздељен на две половине; на индивидуалистичку и на колективистичку ; отуд многи сукоби у нашој раси, Данас кад се и иначе у свету води борба. око та два појма, њихов сукоб код нас може бити још опасвији. Колики напор мора да чини Мусолини да би угушио расни кондотијерско-феудалски индивидуализам! А колико је опет жртава прогутала Руска Револуција у борби против импортираног индивидуализма! Притом су код нас јоши разне Религије створиле разне филозофске назоре, да би збрка била већа, Све ове диференције имају се прво уклонити, свакако пре него што прецизирамо појам наше нације, Да онда јасно одговоримо на питања: ко смо, куд идемо; какав нам је задатак био у историји, а какав ће бити у будућим подвизима човечанства2 Да одговоримо без обзира на Запад и на Исток, без обзира на вештачки створене и криво тумачене менталитете,

Али и сам појам државности треба разбистрити, Не могу бити две државности, Нема нико права да ствара подвојеност расе ради ситног захтева бољег материјалног живота, Хрвати морају створити себи идеалнију концепцију државности; а Србијанци морају престати идеји рашке државности претпостављати Душанову византијску идеологију. Гледајући на ствари како оне данас стоје, чини нам се да је уопште изгубљен континујитет у идеји, која је стварала ову државу у брдима Зете, те која је стварањем Рашке ударила темеље душевном животу наше нације, А ми до тога континујитета морамо доћи, ако хоћемо да се поштено посветимо изграђивању нације. Хоће ли наша држава показати позитивне резултате у светској утакмици народа, хоће ли она до краја издржати у тој утакмици, питање је које решава народ, не држава; богат и привредно јак народ не представља још увек снагу, — снагу испољује само свест духа. А где је та свест 7 То што смо слободни, није још свест. То што верујемо у будућност, није још свест. У будућност верују и слаби, па и

133