Nova Evropa

уображени народи, а колико такових народа није уопште имало будућности! Морамо потражити свест у континујитету расне идеје, Где је она2 Где су елементи које је створио наш народни геније2 Они страховити елементи који су сачували расу и кад је она била без слободе, без одбране, без богатства 2

Чини нам се да елементи наше културе, наше расне снаге, дубоко дремају тамо негде око Охрида. Ту је врело, заборављено и понижено. Пођимо по трагу те наше културе; ево га: пијетизам, који је родио богумилство, које смо ми, наши силни владари, гушили; али су га онда и сами усисали и створили бесмртне задужбине, Присетимо се Немањића, нарочито Светог Саве; па Лазара, којега је захвална легенда издигла међу највеће пијетистичке духове света и свију историја. Лазара, који је у вечитој борби материје и духа показао најсловенскију црту Словенства; Лазара, који је диктирао народном генију религију косовске епопеје. А онда идимо даље по томе трагу: Рашка, синтеза нашег напора, пропада, да би се кроз векове јављала непрестано, кадгод треба оживети идеју; пробила је била неко време и у Шумадији, али је данас негде уснула, као Марко уз своју сабљу, Идемо даље, све по трагу охридског генија. Ено га у закопаним словима на Ободу више Ријеке Чарнојевића, — она су створила „чојство“ Зете, Ено га у правди суда добрих људи, који је очувао чистоту расе каменовањем. Ено га у правичности Дубровачког Устава. Ено га у мукама прикованих робијаша на млетачким галијама; кад им је бог био милостив, па се вратили кућама, умирали су уз гусле, сломљена тела али ускочке душе. Охридско богумилство носио је у души Гргур Добре, а паљено је било на ломачи с Антонијем Доминисем, који је био бунтовнији и идејнији од Савонароле, Дух је био, а не материја, који је Сељачког Краља довео на Марков Трг. Исти ћете тај дух наћи често и у борбама хрватских сталежа против самовоље великаша, који су хрватску државност продавали на Цетинграду и раније на свим местима и свим странцима за феуд, за повластице, за част дворског лакеја. Ено вам дивне манифестације тог духа у Босни, у свести народних бегова, којима је Стамбул био глава света, али им је Босна била Босна и само Босна! Има му трагова и данас, али не више изразитих. Нисмо похватали конце тих елемената. И несамо то, него смо их и покидали. И Шумадија, која је у неколико махова, као значајни носилац тога духа, отворено рекла своју реч, данас дрема. Охрид је дао, наша је раса дала, најаче манифестације европске културе, европске свести: наш пијетизам дао је, преко патаренства, слободну народну веру Енглезима; а слободна вера Енглеза створила је данашњу велику нацију британску, толико слободну да је у Британији суверена колико и грађана. Наш пијетизам створио

134