Nova Evropa

је Хуса, створио је хуситизам, који је очувао и ослободио чешку нацију; хуситизам је идеја, мотив, садржај, чешке нације, — он је створио Коменског, реформатора и идеолога пијетизма, Наш пијетизам био је квасац великој Реформацији, а она је израдила расе и народе, створила културе и читав сплет животних и филозофских назора и система: од немачких етичара Реформације до Канта, и даље све до социјализма разних типова. А где је наша свесто томе2 Ко се побринуо да направи синтезу свега тога, да нам се створи вера, као што је нашим дедовима вера била у Косову и у „књигама староставним" 2 Докле ћемо још звати, да се роди онај који ће нам дати Царство, испуњено добротом, правдом, и религијом Косовске Епопеје7.,.

Бацили смо своју свест на тезуљу, и ситно парче злата претегло је. И ми помислисмо, да је у томе правда! А нисмо се сетили, да смо на другу страну дали врло мало. Изгубили смо свест, и материја је постала наш дух. Треба поћи натраг, треба испочетка стварати нацију, јер ова која постоји створена је од фикција и химера, Треба испунити нацију добротом и правдом старе вере, па неће више бити приговора о деоби добара, Нек се држава уреди без такове нације како хоће савршено, она ће увек бити реч без садржаја,

Верујемо, да је Шумадија јаки носилац нашег старог, праведног, духа нације. Мораће само да се прене, да се пробуди, да се размахне, А онда, кад дође до свести, мораће — верна својој традицији — образовати комитску акцију духа, да осваја у име правде и нације широку државу, као што је у име слободе освајала срца и мисли подјармљених и понижених, Нек не испусти из руку улогу која јој је намењена, јер тешко онда њој! Мораће свуда понети свест пијетизма косовског, свест рашке државности, свест витештва Милошева. У својој комитској акцији Духа, посакупиће на разним странама. све оне растргане елементе који су некад творили целину, а данас се крију по затвореним сељачким избама и у срцима добронамерних и поштених људи, све тамо од Триглава до Муре и Потисја, уз Јадран Динаром, па на Југ, до колевке расе — до пећина испосника и праведника на Језеру Охридском. Наћи ће их, повезаће их опет у стару целину, да буду новом књигом народне религије. Тек кад то буде, они који се поколебаше, шибани неправдом, и они који изгубише веру, јер је пропала религија нације, ускликнуће од радости, Сами ће поднети леђа своја под терет државности, сами ће у њезине темеље копати своја срца, у жељи да им Држава буде и отац и мајка. Онда ћемо ми сами подигнути револуцију Духа, да срушимо све границе и међаше, да будемо ближе срцу откуда нам је дошла свест нације, — да будемо ближе Шумадији.

Стево Клуић, 135