Nova Evropa

своје стране наредио да се борба настави. Али се стварно борба, с аустроугарске стране, није могла наставити, ево како представља врло пластично ситуацију следећа депеша, коју је Командант управио својој Врховној Команди, још пре подне 3. новембра: „Расуло у позадини армије захтева што бржу енергичну интервенцију свију нових влада и нацијоналних савета. Комора која пристиже у Шустертал, побуњени пукови, гомиле дезертера и заробљеника, пљачкају слагалишта и сељачке куће, у чију одбрану нема никога ко би био поуздан. Железнице су, изгледа, обуставиле рад потпуно, Бензин се не доставља, па су услед тога парализоване све аутоколоне, Ради тога немогуће је поделити ни ону количину животних намирница коју још имамо. Све храбре трупе, које су биле непосредно у борби, налазе се још далеко у брдима; оне ће већ тамо бити изложене глади, а неће ни у Пустерталу ништа наћи.“ Одлазак с овог фронта вршио се у дивљем нереду и у највећој паници; артиљерци су поскакали са кара, оставили топове; ноћу, у варошима кроз које је текла река бегунаца, пуцали су на војнике мештани Талијани, Понегде, војници сматрајући да су издани ступали су у битку с уображеним непријатељем; у једној варошици, два батаљона. једног и истог пука отворили су митраљеску ватру један против другог, тако да су ујутру нашли улице црвене од властите крви, Са свију се страна светлели видици од пожара, свуда су лежале коњске лешине, а по рововима и покрај цеста налазили су се напуштени теретни аутомобили, Људи су гледали да пошто-пото дођу до улаза у Алпе и у Карст, где ће — тако им се то чинило — бити ван опасности. Најпостојанијим се показао део фронта дуж реке Таљаменто., Кад је примљено наређење да се обустави борба, трупе су и овде престале са пуцањем, али нису напустиле своја места. Међутим су се Талијани, очигледно непризнајући примирје, кренули напред, и око подне 3. новембра њихове су патроле прешле биле преко реке, а одмах иза њих прешле су на другу обалу и знатне коњичке јединице, Командант талијанске Треће Коњичке Дивизије, генерал Баратјери, лично, уз пратњу неколико ескадрона, дошао је готово пред саме артиљеријске положаје аустроугарске 44. Стрељачке Дивизије, Наредио је, да се извести Командант Дивизије, фелдмаршал-лајтнант Шенауер, да га моли да дође ради објашњења, ако је он млађи; у противном случају, гроф Баратјери изјавио је да ће сам отићи к њему. Фелдмаршал-лајтнант Шенауер, у пратњи Команданта Бригаде и једног ђенералштабног официра, дошао је талијанскоме Генералу, кога је обавестио, да је извештен о закључењу примирја, а у доказ позвао се је нато што се већ од јутра не виде више аустроугарски аероплани; на основу тога захтевао је, да се и с талијанске стране обустави борба. Грофу

237