Nova Evropa

констатације, да је друштво Трбовље мешовитог карактера, и да му је седиште у Бечу, — међу иним одређује, да се 1922 проведено повишење деоничке главнице на Дин 25,000.000као већ спроведено прима изузетно на знање, али с тим да приликом првог новог повишења капитала две трећине морају бити обезбеђене нашим држављанима, односно нашим домаћим установама. Да удовољи овом захтеву, морало је Трбовље у јуну 1923, дакле годину дана након прве нацијонализације, провести нову трансакцију својих деоница. Настојање Трбовља, односно представника већине његових деоничара (у овом случају несумњиво Лендербанке у Бечу), ишло је сада очигледно затим, да додуше формално донекле удовољи захтеву Владе, али да притом не напусти ни своју позицију, т.ј. позицију представника већине деоничара. Они су стога нашли у Славенској Банци д.д. у Загребу фирму која је опет своје име дала за поновну „нацијонализацију“, тако да је и ова била само формалне нарави, Ова такозвана „друга нацијонализација" Трбовља темељ је на којем се је даље развијала судбина Славенске Банке, и која је у логичној конзеквенцији довела до данашњега стања, Ми ћемо стога ову „другу нацијонализацију“ Трбовља разложити потање,

Како смо већ споменули, Влада је тражила да већина деоница Трбовља пређе у руке грађана краљевине СХС, па да Министарство Шума и Руда с Министром Правде проведе раздеобу тих деоница. Лендербанка, као представник већине деоничара Трбовља, у заједници са Славенском Банком, одупрла се овом захтеву Владе, и настојала је да ствар проведе тако, да повиси деоничку главницу Трбовља од Дин 25,000.000 на Дин 50,000.000, дакле на двоструко издање, са 500.000 нових деоница по Дин 50'— номинале, па да те нове деонице раздели међу грађане краљевине СХС, При том је њој нарочито било стало до тога, да не мора препустити свих 500.000 нових деоница југословенским грађанима, па је у том смеру интервенисао тадањи Председник Славенске Банке (Владимир Арко) код тадањега Председника Министарског Савета (пок. Николе Пашића), како то следи из његова исказа (као сведока у записнику од 5. априла 1927), и из његова извештаја (у седници управних одбора Славенске Банке од 28. јула 1923). На темељу ове и сличних интервенција, добило је Трбовље од Кр. Владе дозволу за емисију 500.000 комада нових деоница, уз номиналу од Дин 50'— по комаду и емисијоног течаја од Дин 250'— по комаду; од ових се је деоница имало препустити 200,000 комада старим деоничарима (две нове на пет старих), које су се могле уплаћивати тако да се за пет купона године 1922 добивало без даљне уплате 2 нове деонице, Остатак од 300,.000 деоница пао је у део једном синдикату под вођ-

148