Nova Evropa

Матичина, Марка Малетина, који је углавном и скривио ону тужбу, и који је одговоран за ону неквалификовану белешку „Нова Европа и Матица Српска" (у децембарској свесци за 1927 „Летописа"“) противу које смо се морали оградити, Од тога доба, Др, Марко Малетин сетио се, како изгледа, „да је он ипак нешто сасвим друго него што је сама Матица и њен стогодишњи „Летопис'" (речи Дра. Лазе Поповића), па је сишао са високог хата, којег је био узјахао и на којем се размахао, и — ишчезао у помрчину, управо одакле је и дошао, Наш је дакле противник мртав (надамо се заувек, уколико се тиче „Летописа“ и Матицеј, па и немамо противу кога да полемишемо,

Али, зато што су нам Матица Српска и њен напредак увек подједнако на срцу, ми ћемо овом приликом — из грађе коју смо прикупили поводом горње тужбе —- објавити неколико критичких одломака, о уређивању „Летописа“ и о последњим Матичиним посебним издањима, који могу послужити „онима који долазе" на власт у Матици, поглавито у правцу како не треба радити. Прво ћемо, у идућем броју, донети један приказ Матичине Спомен-књиге (издате прошле године), из пера Дра, Лазе Поповића. |

— ч Економски преглед. О субвенцијонирању бродарства, (Овај чланак понудио је био писац — мало дужи, и с незнатним изменама, које не мењају ништа на ствари, — београдском „Народном

“ Благостању"“, али га је Уредништво одбило са мотивацијом, „да га не може одштампати онако како је написан, због тога што је заснован на претпоставци, да сем писца нико ништа не зна о историји бродарства ни о политици субвенција“. Наши ће читаоци оценити, да ли је чланак доиста заснован на претпоставци коју му љубазно импутира Уредништво „Народног Благостања". Свакако је Г. Др. Бајкић, како се чини, и данас још уверен, да је једино његово мишљење и писање о поморству у броју од 15. јуна —- ради којег је овај чланак и написан — засновано на знању и познавању историје бродарства и политике субвенција, па мислимо да би добро било да и други позвани кажу о томе шта мисле и шта знају.)

Поморска публицистика је код нас још увек слабо развијена, —- имамо једва неколико привредних писаца који обрађују и поморске проблеме, и ти су махом „пречани“, или заправо приморци, Јавни радници и писци из позадине слабо се интересују за поморска питања, а кад се интересују — обрађују их понајчешће површно или нестручно. То је донекле и при-

213