Nova Evropa

Ruska inteligencija, izašavši na rad »u narod«, nasledila je od prethodnih generacija tri ideje-vodilje u životu: veru u mužika {veru u njegovu psihičku čistotu, i idealno shvatanje njega kao neke idealne supstancije, — Dostojevski, Tolstoj), zatim veru u progres, i verovanje u dolazak 1056 партедпов stanja u Rusiju kroz revoluciju. Mužik, progres, i revolucija, to su bile te tri ideje-vodilje, generacija predhodećih Čehovu, Čehov prikazuje, kako su te ideje, kada se inteligencija stvarno dotakla života, izgubile kod nje karakter idejš4-vodilja, i postale su za nju — fikcije, Stvarni i neposredni dodir intelidencije sa selom daje inteligenciji uverenje, da je ruski mužik divljak, analfabet, da je mračnjak, i da nosi u sebi nešto teško, tamno, Umesto da ga još više digne, Čehov je skinuo mužika sa onog pijedestala na kome je stajao, I to razočaranje u mužika, taj stvarni odnošaj prema njemu, i pravi pojam o njemu, 1 dan-danas imaju naslednika u ruskoj literaturi {isto tako prikazuju mužika pisci Bunjin, Pantelejmon Romanov, i drugi).

Druga ideja-vodilja — revolucija — manje je dotaknuta od Čehova, Ali pripovetka »Beleške перогхпајоб«, govoreći о životu jednog revolucijonarca — koji se dao u službu Jednom činovniku kao lakej da bi ga uhodio — pravi na čitaoca takodjer utisak razočaranja koje preživljuje junak o samom značaju svoje revolucijonarne akcije, U jednom pismu, Čehov ovako prikazuje stanje inteličericije u tom pogledu: »Mi« (tj, inteligencija) »nemamo ni daljih ni bližih ciljeva: politici nismo vični, u

revoluciju ne verujemo, — Boa nemamo, aveti se ne bojimo. Da li je to bolest ili ne — ne znam, ali je položaj naš bezizlazan« ,,, [Pismo Suvorinu, 1892), I nije bilo naprazno postav-

ljeno pitanje plodnog ali dosta ograničenog kritičara toga doba Skabičevskog, koje je stavio kao naslov jednom svome članku: »Ima li Gospodin Čehov ideala?«.., Inteligencija Čehova doista nije imala ideal4,

Razbacana po nedoglednim prostorijama Rusije, pritisnuta od njene širine {[varošica priče »Soba broj 6« udaljena je od železničke stanice za čitavih dvesta kilometara), slabo vezana medjusobom, ruska inteligencija nije znala »šta treba raditi«, U »Dosadnoj istoriji«, junak je sjajan profesor, naučnik svetskog база, шееНбепаћ »раг ехеПепсе«; а его, Код пјеба se gubi i pati i njegova kći i njegova voljena vaspitanica, i kada traži о4 пјеба saveta za život, on odgovara: »Po savesti da kažem, — ne znam« .,,. Otud više puta kod Čehova ponovljeni refren junaka njegove pripovetke »Moj život«; »Naša varoš nema nijednog talenta, — sve je podlo, neobdareno, glupo«, i t, d., Ista karakteristika provincijalne varošice nalazi se i u pripovetci »Gonić« A junak »Sobe broj 6« govori: »Moja bolest sastoji se u tome, da sam za dvadeset godina svoje prakse naišao na jednog jedinog pametnog čoveka, pa i taj je bio —

223