Nova Evropa

пирамиде, епигони свих величина: Ренесансе и Хуманизма. Ту | се је месило кроз пуна три столећа, и градило, Ниједан камен

није сувишан, Сви су једнако потребни, јер је то једна духовна

целина. У том великом тровеком струјању, сви су наши с ове

стране базена улазили у ту струју, да се врате кући и наставе

на своме језику то исто струјање, или да се прилепе као грађа

у пирамиду,

То су појаве духа, што но једном неодољивом силом све саламају у свој склоп, И зато ми данас кажемо: стварање далматинске и дубровачке књиге, стварање једног цивилизованог човека, део је истодобних појава на супротној страни Јадрана. Једно и друго — једна је целина, и стога се једно без другога не може ни разумети ни довољно оценити. Нека суревњивост, и неки политички разлози, нису дали да се ово овако каже и призна. И баш зато није се ствари до у дно загледало, Није се хтело видети, да у тој великој пирамиди која је постала својином целокупног људства — има безброј наших костију и наших имена,

И тако се је уз ово друго надовезало оно прво, Двострука повезаност, Једна наслеђена цивилизација генерације која се, по духовној осећајности, не може да откине од противне обале Јадрана: дух. А онда, жива телеса свога властитог народа. тело. Сличних веза, које би два суседна народа овако дубоко унакрст везивале, тешко је где другде наћи, И те везе треба разумети и осетити, И само они који их исконски осећају и разумеју, могу без маске средити односе ових суседних и стварно пријатељских држава, Ми смо на овоме почели и ми ћемо наставити, Дреке леног родољубља не боји се више нико у Југославији, А оно што се је покварило, сутра ће се исправити. Јер се зна, да би био злочин онемогућити деци да разумеју стваралачки дух својих дедова. Био би злочин прекинути им ту жиле, да остану на сухој грани, У свим школама, па и у основним, у приморским областима, имало би се што пре увести учење талијанског језика и познавање њихова духовног стварања, и то у најпотпунијој мери. Јер је потребно, да се на великим изворима подижу и оплемењују духови деце наше, Јер је потребно, да се струјање изменичног живота у свим његовим гранама — некад тако бујно умножено настави, Да не би долазило до аномалија и апсурда као у последње време,

Пита се само, јесу ли ови наши и они њихови кормилари зато способни За наше се зна, а о њиховима треба рећи истину: код нас се са неповерењем гледа на тај Фашизам, дакле на носиоца данашње власти у Италији. Они се тамо томе не смеју чудити;: они који су до у срце уцвилели оне које мине смемо заборавити, носили су H носе црне кошуље. Имаду ли та наша словенска браћа право на слободан

-

294