Nova Evropa

развитак, на своју реч, своју песму и молитву Треба нам само један одговор и једно дело, Јер када нас срце за њих стегне, двострука нам је бол: једна ради њихове боли, а друга зато што то долази баш из Италије, И стално се ето понавља и ради тако, да они наши осете да су заробљени, а можда и заборављени. То је грех црних кошуља, и они треба то да увиде. То је наша жеља и наша молитва. Јер тешко се је на две боли разапињати, и тешко је крај јаука не грчити пести и задржавати сузе,

И још је један наш захтев; немојте понижавати један велики народ, немојте понижавати тај перивој људског најлепшег стварања: своју земљу. Италија није заслужила, да врши улогу шпијуна, Улога је та била додељена једној другој, оној која је своје тешко стопало повукла са ублехом римскоцарског гримиза са талијанског тла, сакривши се за параван најаднијег и најнеодлучнијег од Наполеона, након потписа мира у царскоме Бечу 3. Х. 1866. Стога повуците ваше стражарнице са нашег државног тела, Срамота је за Италију, да седи у Задру, да се пенуши на Ластову, и да буде вечни доброчинитељ на Реци. Погледајте на карту и реците: има ли игде на свету за нас и за вас веће срамоте и покоре од ове7 А она је ту, јер се је пустило, да се један лажни аларм уцењивача родољубља из „неослобођених крајева“ подигне. над савести Римског Грађанина, Али ми верујемо, да ћете ви ту срамоту сами спрати, јер кад би на нас пала коцка судбине ,,, Бојимо се и саме те црне мисли, Нека је проклета и далека и од нас и од вас,

Рекли су ови носиоци фашизма; „Фашизам је духовни покрет. Изгара зло, обнавља дух. Враћа Италији место носиоца благотворних идеја и неумрле цивилизације,“ Ми признајемо; скршио је једну страшну олују на самоме помолу, Дело историјске вредности, Отео је Италију једном великом искушењу крвавог обрачунавања понижених у вековима с онима који их понижаваху, Да ли ће умети да отме поводе заустављеног пролома 2 До данас му то није успело. И онда, да ли нас је минула — све нас — ова горка чаша, или мећава неумитних закона прикупља снаге да се свом силом баци на ово јадно људство Зар није ту потребна несамо обнова талијанског духа већ и духа читавога људства7,.. Ипак, ми_ признајемо, да је уведен необичан за Италију ред и сигурност походника, Растурени су ствараоци афера, а подстрижена крила свим корупцијонистима, Учвршћена је лира, и подигнут ауторитет државној власти. Постављен је на право место један дојучерашњи лажни парламентаризам. Све то ми признајемо, и још много тога, Али једно још не видимо; обнављање духа. Не чујемо навештање једне нове ере, лепше за изнемогло људство, Не чујемо горди глас римског победника,

295