Nova Evropa

фесијонални глумци, сликари, писци, професори, учењаци, који траже примену своје снаге у својим струкама. Није пошло свима за руком да примене своје снаге башу својој струци. Тражећи зараду, понекад мораш да напустиш омиљени посао и да се латиш другог нечег, или да га нгастављаш под веома неподесним околностима. Али треба ипак признати чињенице, па застати са дивљењем пред напором и умешношћу руске емиграције да се прилагоди сасвим новим условима, и да у њима настави културно стваралаштво, понекад веома високе вредности. Јачина душевне организације ових избеглица из велике Русије опажа се још са већом јасноћом ако се узме у обзир у каквом су душевном стању доспели ови људи у туђе земље. Вулканска експлозија, оружана борба, бегство под чудовишним условима, понекад губитак свију драгих и блиских и — никаквих перспектива у изгледу... Као да су душе коначно разбијене овом револуцијонарном олујом која је наишла, чинило се да се неће наћи снаге за тешку борбу, често ни за пуко парче хлеба. Али живот ствара чудеса. Слабе жене постају јунакиње рада да би исхраниле и васпитале своју децу. Учењаци, у већини случајева људи већ прилично стари, напрегнуто траже могућности да наставе своју службу науци. Инжињери, с истом марљивошћу настављају свој посао на страној фабрици како су га радили на руској. Док руски лекар, често у дивљим пределима, посред становништва које говори на њему туђем језику, са исто таквом љубављу теши и лечи болеснике као што је то радио у забаченим кутовима своје домовине. Свуда се осећа страсна тежња за радом, и захвалност судбини ако се може и у туђини послужити оном културном послу којем се човек био посветио код куће. Будући историчар, проучавајући ову разноврсну културну делатност руске емиграције, мораће да подвуче баш ову њену основну црту: велику културност, и богатство духовних интереса који не опадају у туђини. А то је и природно: Револуција је срушила врхове господарећих сталежа и интелигенције, који су располагали сталном и стабилизованом културом и навиком, васпитаних од низа генерација.

Сасвим друга слика излази нам пред очи на подручју политичких достигнућа руске емиграције. Као у свакој другој емиграцији, руске колоније засићене су политиком. Довољно је загледати у штампу, организовану и одржавану под најтежим условима емигрантског сиромаштва, да би се разумело колико се. снаге троши на храну политичке ватре која се не гаси управо од времена Октобарске Револуције. Да наведемо само неколико цифара: године 1924, у Прагу је учињен покушај да се добију подаци о руским новинама

238