Nova Evropa

емиграцији, стално расте. М у немачким и у словенским славистичким часописима стално се објављује нова грађа за познавање различних страна личности и стваралаштва Достојевског. У овом Зборнику наилазимо на већ позната имена. истраживача Достојевског, например два чланка: Димитрија Чижевског и лекара-психијатра Дра. Николе " Осипова, посвећена су »Двојнику«. Упоредној карактеристици Гогоља и Достојевског као уметника посветио је свој врло интересантан рад професор Василије Зјењковски, док Алфред Бем говори о »Газдарици«, раној приповеци Достојевског, која садржи »драматизацију бунила«. Напокон, професор Иван Лапшин изнео је низ занимљивих података о постанку легенде о Великом Инквизитору (исти чланак је штампан и код нас у часопису »Руски Архив«).

У последње време, напоредо са литературом о Достојевском, множи се и расте, и комплицира се, и литература о Пушкину. Њему је посвећен, како рекосмо, споменути прашки зборник, у којему је велики чланак Г. Францева »Пушкин и пољски устанак 1830—31 године«; то је управо опсежан одговор на оптужбу Пушкина са шовинизма и сервилизма у недавном раду младог пољског научника Вацлава Љедницког (»Ајехапдет Ризхкп«).

Ово су, дабогме, тек неке важније појаве из научне литературе руске емиграције, које би се дале опширно приказати и знатно попунити.

Пт, Александар Погодин.

Baljmont, pesnik i Sloven.

Konstantin D, Baljmont je jedan od najsjajnih predstavnika starije generacije savremenog ruskog pesništva. lako je izvan svih literarnih škola i pravaca, osamljen, bez prethodnik4, a i bez naslednik4, tudj čak samom tempu i karakteru sadašnjeg života, ipak on ima za rusku književnost ogromno značenje, Stupio je na literarno poprište početkom zadnjeg decenija пипшоба stoleća, kada je rusko društvo preživljavalo duboku duhovnu krizu; kada je, na jednoj strani, u književnosti vladala tmurnost, tuga, snuždenost, a na drugoj su zauzimali istaknuta mesta oni pisci i pesnici koji su sveto čuvali Nekrasovljeve tradicije i oštro žigosali društveni život, izobličavajući sve mane i poroke njegovih sitnih i prelaznih interesa. Sjajan, radostan, slikovit, zaljubljen u Život i u prirodu, izašao je pred svet Baljmont, i počeo je pevati svoje pesme suncu, proleću, ljubavi, šumi, moru, stepi, Pun snage i vere, on je voleo i slavio »i na polju svaku biljku, i na nebu svaku zvezdu«., U njegovim smelim i radosno-svetlim

256