Nova Evropa

кругу и темпераменту појединих писаца. Има ту доиста и прекрасних прилога, писаних те !а ећ збио, који дају рељефну представу о предметима које третирају, док је знатан део обрађен и објављен већ раније, често у понешто другом облику, у заграничној руској и западно-европској ревијалној литератури и публицистици; али то у конкретном случају не мења много на самој ствари, нити на вредности »Архива« за нас, јер се највећи део наших читалаца ипак тек овде први пут упознаје на свом родном језику с овим материјалом, тако да »Руски Архив« и с те стране с пуним успехом врши свој специјални и образложени задатак у нашој ревијалној литератури. Зато допуштамо себи напомену, да би можда удаљило »Архив« од његове праве сврхе и задаће ако би он, ма и у ограниченом облику, чинио извесне уступке руској белетристици, те тако у неку руку »фељтонизовао« заузето гледиште (прилози Кускове, Ремизова, Мељникове-Папоушкове), неизричући иначе тиме никаква суда о тако вредном перу какво је примерице Алексија Ремизова. Исти би ефекат имало и превелико посвећивање пажње пригодним фактима из руског нацијоналног живота, те третирање таквим поводима специјалних тема које имају интереса само за ограничен круг специјалиста извесне струке, или опет износе своје личне и у знатном делу спорне погледе на поједина питања секундарне нарави. Овамо ваља нарочито убројати неке литерарно-историјске дигресије »Руског Архива«, изазване јубилејима појединих руских писаца или другим којим пригодним случајностима. |

С формалне стране, чини »Руски Архив« леп дојам. Има ту, истина, извесних јачих неуједначености језичких и стилских, али је то схватљиво, кад се узме у обзир многоликост материје и потреба превођења већег дела објављених прилога. Ипак би редакција могла мало већу пажњу посвећивати језику и правопису, а нарочито транскрипцији туђих имена, јер ово шаренило правописне праксе, поред ионако претераних слобоштина нашег савременог правописног безвлађа, одвећ смета и најлибералнијем стилистичком и књижевном укусу. »Руски Архив«, например, преноси инострана (западно-европска) имена и презимена више-мање доследно фонетичком транскрипцијом, пишући Говен (башуајт), Стид (Зћеед), Билов (Ви ом), док руска имена и презимена пише како му када падне на памет: нелогично је писати у истој ревији Јесењин и Јелењев, а онда опет Евгењев; исто тако, писати истодобно Наталија Ганчарова а Иван Гончаров, кад је то једно и исто презиме, или Семјонов, Фјодоров, уз истодобно етимолошко преношење презимена Коробкин, Со-

284