Nova Evropa

заграничних писаца, низ стварних и прегледних прилога, претежно информативног карактера, 0 стању у савременој Русији, о територији и о становништву СССР, о еволуцији руског бољшевизма, о филозофском значају руске науке, о | струјама у савременој руској литератури, 0 међународним уговорима Совјетске Русије, као и о савременом економском стању Совјетске Русије. Од тог доба па до данас, пуштено је у свет седам овакових омашних свезака, творећи својом садржином — која захвата, с више или мање среће, малоне целокупну динамику савремене Русије, — прави и добро фундирани архив за познавање Русије, како се она јавља у очима ове демократске струје око »Руског Архива«. Има ту и читав низ обрађених питања са подручја државног права и међународне политике СССР, из признатог пера (проф. Б. Миркин-Гецевића), која заслужују, већ по својој материји, широк интерес наших правних стручњака, нарочито оних који су позвани да воде рачуна о нашим правно-политичким односима с Русијом. Не мањи интерес заслужују и прилози нацијонално-економског карактера, у којима се третирају актуелни проблеми совјетске привреде и социјологије (Верешчак, Кочаровски, Загорски, Кон, Бајков). И савремена културно-политичка питања руска, као и питања руске књижевности и уметности, почешће се додирују у овим свескама, пружајући У својој целокупности низ занимљивих појединости о руској стваралачкој мисли. Добре информативне прилоге са подручја руске књижевности и уметности дају поименце Слоњим, Мељникова-Папоушкова, Хофман, Лапшин, и други, док о актуелној политици пишу нарочито Е. Јевгењев, Е. Стаљински, и други. Исто су тако узете у обзир и музика, те филозофија (Лапшин), а води се рачуна и о онима који се не би задовољили информацијама »Руског Архива« већ траже шира врела за упознавање изнесених проблема, — за њих се обрађује у свескама »Руског Архива« исцрпна библиографија савремених руских књига и часописа, по свим питањима која би могла да заинтересују читаоце »Руског Архива«. Овај одељак »Руског Архива« може се назвати веома срећно одабраним, поготово за већину југословенских читалаца, који тиме добијају увида у голему ковачницу савремене руске мисли, и у самој Русији и ван њених граница. Освртати се подробније и критички на поједине прилоге »Руског Архива« на овом месту није нам никако могуће, ни ради простора ни ради стручне многоликости прилога. Довољно је истаћи да они, углавном, чине врло добар утисак, делујући у правцу који им је већ у првој свесци намењен од самих покретача. Наравно да тај разнолики и велики материјал на разне начине врши своју задаћу према видо-

283