Nova Evropa

ку садашњице синтезу једног тражења, оквир једног излажења из линије у којему би се могла опет смирити естетска грозничавост модерне уметности. Уза све постојеће дистанце, нарочито и у понору сензибилности који су створила столећа, Леонардо разоткрива, у синтези својег облика, фундаментални проблем разума и суда; он помаже да се из крајњег деструктивизма, у који је релативистички и виталистички субјективизам интујицизма бацио савремену естетику напоредо са данашњом уметношћу, река стварања поведе опет у своје право и конструктивно корито. Имају да се, с помоћу Леонарда успоставе закони, норме, и паралеле, у којима ће се стваратељски чин интујиције кретати правцем оквира, уравнотежености, и целине. Далеко од тога да би се поставиле мрске клаузуле или антипатични канони евентуалне Естетике, Леонардов савет враћа уметнички проблем на његов прави извор, везујући га за статику својих скулпторски устаљених судова.

Јасно је, да се ни у овоме часу, ни у какову другом који би био погоднији за овако анализирање, не може отпочињати дискусија у смислу стварања једне нове Естетике, или — што би било још страшније — обнављања какве старе, ма била та и Леонардова (коју су, уосталом, педантни истраживачи непостојећега хтели да пронађу у Леонардову »Трактату«). Свака је Естетика, и онда кад има претензије најхладнијег и најрацијоналнијег објективизма, увек тек лична и часовита каприса појединца; или, у најгорем случају, прека потреба да се успоставе норме илузијонистичким привиђењима. Али оно што је у овоме часу најбитније, и што би стварно и искључиво имало бити »задаћом нашега времена«, то је — како је у дубокој и искреној анализи савремене естетске кризе, на страницама својих »Ттсвдепсез«, истакао Апдгб (је, — да »успоставимо не било који и било какав ред, већ наш редк«, који би био у интимној и интензивној сагласности са нашим модерним тежењима.

Богдан Радица.

U prošlom broju »Моуе Еугоре« {od januara 1931), na poslednjoj (68.) strami, ispod stihova Karla Kraus-a, poznatog izdavača i urednika bečkog časopisa »Die Fackel«, izostalo je, da je ova pesma preštampana iz knjige »Karl Kraus — Worte in Versen, IV«, koja je izašla u Lajpcigu 1919 (»Verlag der Sohriften von Karl Kraus« »Druck von Jahoda & Siegel in Wien«), -

100