Nova Evropa

имали поседници земље, сва су изгубили без икаке отштете, док су сељаци добили већи. део земље по врло повољним уветима, јер су свуда нове реформе подигле вредност сељачкој имовини и увећали његово благостање. Понор који дели обе ове групе рефорама постаје очигледан нарочито ако се пореде крајности сваке од њих. Познати француски правни писац Лерои-Болије (Гетоу-ВеамНеи) приметио је још године 1898, да би »једна руска револуција могла бити највећим историјским догађајем након Француске Револуције, представљајући на неки начин њен одјек на другом крају Европе« (у књизи »1; Етргге дез Тзагз et les Russes«, 1897/8). Ово је опажање веома тачно, али размак времена који дели оба ова догађаја тумачи велику разлику у њиховим позитивним последицама. Оба значе прекретнице у социјалном развитку Европе, обележавајући слом феудализма прво на Западу а онда на Истоку. Само што се је први десио на прагу Индустријске Револуције, ослободивши својим замахом оковане снаге производње и трговине, док са другим почиње Социјална Револуција, која исто тако свом жестином хоће да гурне унапред проблем поделе. Онај први догађај, иако потпомогнут од маса, послужио је нарочито варошкој средњој класи; јер земља се, за Француске Револуције, продавала сељацима једино да би се осигурао приход, а подељена је на мале поседе тек касније кад су до тог довеле партијске прилике и борбе. Напротив, у Русији је Револуција испала у прилог сељаштва, а на изглед владајућа варошка класа у ствари је била споредна и дошла на друго место. Јакобински индивидуализам, према једном француском писцу (А, Малех, »Ђе Војећеулате е! Је ЈасоБимзте«, 1920), који је тобоже бранио својину и претио смрћу свакоме ко проповеда »аграрни закон«, тојест кому: низам, у истини је вршио реквизиције, конфискације, и експропријације; док су напротив бољшевици објавили укидање сваке личне својине, а у ствари допринели њеној огромној експанзији и консолидацији у Русији и у околним пољопривредним земљама.

Кад се дакле све узме у обзир, Француска. Револуција на Западу и Руска Револуција на Истоку. означавају две веома различите врсте истога рода. Стари светови које су оне срушиле и уништиле били су слични, али је врло мало сличности међу новим световима који су из њих поникли. Обе су чиниле крај аристократској. владавини, коју је одржавао приход од феудалних добара. Само што је она прва утрла пут за подизање капиталистичког средњег сталежа, док друга проповеда политичку превласт радничке класе, Будући да је нови покрет поникао у пољопривредном крају, разлика између оба догађаја опажа се најбоље по њихову

106