Nova Evropa

минимум наднице, стварају се општинске испаше, образује се уред за регулисање сезонског рада, и најзад, што је најважније, другим једним законом, ствара се Аграрни Уред (Casa Rurala), са половином државног капитала, за снабдевање сељака земљом. Све ове мере, међутим, како је одмах предвидео један француски писац (Кеоп Ротватд),. морале су донети »само разочарење«. Промене није било, јер је менталитет владајуће класе бојера, политичара, и чиновника, остао исти.

Балканскиратови донели су нешто мало наде румунским сељацима. Прелазак румунских војника преко Дунава, у Бугарску, имао је неочекивано дејство: тамо су видели земљу која не зна за велике поседе и за бојере, земљу где скоро сваки сељак има своје парче њиве, где су поља боље обрађена и села лепша. Још више је отворио очи сељацима Светски Рат. Властодршци су, да би придобили сељаке за рат, морали много шта обећавати. Уз то је дошла и Руска Револуција, као и немачка окупација. Немачки топови и руске црвене заставе наговестили су једно ново доба за румунске сељаке. Краљ је дошао на фронт, и свечано обећао да ће одсада земљиште отаџбине припадати онима који га обрађују.

У другом делу своје књиге, Г. Митрани говори о »новој земљишној реформи«, остављајући да у трећој испита последице те реформе. Управо је невероватно, констатује он, да се у Румунији до Рата није нашла ниједна странка која би озбиљно схватила аграрни проблем. И сами социјалисти, уколико су мислили о аграрној реформи, замишљали су да сву земљу треба да добије држава, не сељаци. Конзервативци, који су се смењивали на власти са либералима, као једину меру тражили су да се одобри сељацима слободно располагање њиховим поседима; тако би се, вели један њихов меморандум, извршила селекција међу сељацима, и сва би имања прешла у руке највреднијих, док би се остали пролетаризовали. Либерали су штитили само капиталистичке интересе. Један њихов манифест од 1888 чак је тврдио, да у Румунији уопште не постоји аграрно питање. Тек после устанка од 1907 — исте године када је КраЉевина прославила тридесетгодишњицу државне независности! — либерали су почели говорити о додељивању земље сељацима, али су одлучно устали против експропријације, тврдећи да се »пољопривредна структура државе не може мењати револуцијонарним путем«. 1912, јавља се глас да сељаци постану закупцима а не сопственицима земље. Г. Винћила Браћану је прогласио за »демагогију« свако обећавање земље сељацима путем експропријације.

117