Nova Evropa

власницима. За успешно извођење свих ових операција била су нужна претходна изучавања, подаци и статистике. Свега тога није било, или је било врло недовољно. Тако се у Румунији као и код нас, аграрна реформа спроводила скроз емпирички и несистематски, према локалним приликама.

За успешније извођење аграрне реформе, и у Румунији су створене нарочите организације интересената, сличне нашим аграрним заједницама (општи). Њих су политичари искоришћавали за своје сврхе. Финансиране и зависне од државе, оне су постале леглима злоупотреба. Држава је предузела и неке мере да сељацима обезбеди својину над земљом и да регулише наслеђе: дато је право свакоме сопственику да своје имање остави само једном сину, и предвиђено је да се може образовати минимум од два хектара и максимум од 50 хектара који се не може делити. Најзад, ограничена је слобода располагања земљом до 20 или 25 хектара, и створена је нека врста окућја од једног хектара. Све ове мере су различите у разним покрајинама; у ствари, постоје четири посебна законодавства. У књизи Г. Митранија ове разлике су пажљиво изложене. Као заједничку црту он истиче тежњу да аграрна реформа послужи за нацијоналне сврхе, за руманизацију свих покрајина и предела где живе нацијоналне мањине, необично снажне у Румунији.

Трећи, највећи део свога дела, Г. Митрани посвећује последицама аграрне реформе. Нас је овде занимало више како је дошло до ње, у току историје, нарочито под утицајем Рата и Револуције. М овај део, као и прва два, писац је израдио необично марљиво, служећи се директно румунским изворима. Путовао је и на лице места, говорио са творцима реформе, гледао њено дејство на расподелу земље, на производњу, на газдовање, на економски, социјални, и политички живот Румуније. Тако је израдио једну од најпотпунијих, можда најпотпунију монографију о аграрној реформи једне земље у читавој светској литера-

тури ове врсте. Рт. Драгољуб Јовановић.

Žito na današnjem svetskom tržištu.

Godina 1931 otpočela je sa stanjem žita koje je upravo očajno. Pod vidom nevidljive, navodno bezopasne, letargije radjaju se i množe, uspjevaju i dozrijevaju, tijekom Rata i desetljeća nakon Rata, uvjeti koji su danas nesamo žitu oteli stabilitet i survali sa ravnotežja poljske proizvode i plodine,

120