Nova Evropa

drugih stvari dekora, a naročito upotrebu skulptura (Hristos, andjeli, bogorodica), Možda je i u tome bilo zapadnog uticaja, što je srpski neimar stao sve više da diže u vis svoju centralnu kupolu, praveći je zato užom. — A. sa Orijenta uzeo je toliko motiva dekorisanja, naročito ohe skulpture na spoljašnjim zidovima, i u duborezu, motivima iz literature (drifoni, zmajevi, zveri, ptice), ili pleteri linija, lišća i cveća, i t. d.. Spoljašnje šarenilo zidova takodjer je istočnog porekla, kao i slikanje fresaka izvana. Razume se, pritome je uvek drugo pitanje, i vrlo komplikovano, kojim je putem došao Srbima ovaj ili onaj umetnički тону.

Ali da se ne upuštamo u detalje, Ako uporedimo staru srpsku zadužbinu sa njenim vizantijskim uzorom, ona se od njega donekle razlikuje i psihološki, Grčka estetika kulminira u idealu sklada, harmonije, proporcije, To je ideal jednog zrelog, starog ukusa, Mladom srpskom plemenu taj ideal nije mogao biti psihološki onako blizak i drag kao Grcima, Ti jučerašnji pastiri postali su naglo slavni vojnici, vojvode, činovnici, бозрода na dvoru i u narodu svome, Taki čovek hoće da se dopadne, da začudi, da dokaže svoje znanje s raznih strana i svoj bogati blesak, Ako je Grk logičan, ovaj je patetičan. Ima dosta patosa u staroj našoj umeinosti, ima mnogo nakita nabacanog bez reda. Ono trpanje ukrasa, mimo logiku čistog i jasnog stila, donekle izvire i iz didaktične uloge crkvine; ali valjda još više iz primitivnog srpskog ukusa u ono vreme. Setimo se, kako se u narodu i u narodnoj pesmi ističe da je kula ovog ili onog viša u visinu nedo nečija druga! Ima dakle u onome istezanju kupola uvis nešto i od najivne ambicije primitivca. Ponegde tako graditeli naš, zidajući kupolu a misleći na visine latinskih zvonik4, zaboravio je na ontogenetsku stranu kupole: zaboravio je da kupola znači pluća crkve a ne njenu perjanicu; da je slava kupole u tome da bude široka i pima sunca lu visini svojoj, predstavljajući nebo na zemlji!..,.

Ali bi bilo jednostrano tumačiti strastvene tendencije srpskog neimara samo hipotetičnim nacijonalnim karakterom. Patos i strast dolazili su i dolaze u svim vekovima i sredinama iza epoh4 gde se uživa u jednostavnom i mirnom skladu, To počiva u imanentnoj nuždi večne obnove umetnosti, Gledajte zapadno-evropski barok: on ima svoje verske, svoje političke. i svoje socijalne premise, koje nam objašnjavaju njedovu беnezu, — ali mu klice nalazimo već usred Renesansa, Srpske crkve s onu stranu Save i Dunava promenule su stil, pretvorile se u zapadno-evropski barok; ali već na jugu, u školi stare Vizantije, srpski umetnik unosio je u svoje delo, i arhitektonsko i slikarsko, izvesna obeležja baroka — vizantijskog. Tu vera nije uvek oma mirna i vedra Božanska Mudrost, sveta Sofija, — neđo je ona često strastvena, puna slika užasa i straha, i

4