Nova Evropa

(О слободи.

(Амерички тромесечник „Еоге1 п Ат а1г5" прославио је с овогодишњом октобарском свеском десетогодишњицу свога излажења, доносећи читав низ чланака својих одличних сарадника, с погледом унатраг на прошлих десет година. На уводном месту дао је чланак Бенедета Крочеа „О слободи", који овде доносимо у преводу, честитајући славу нашем угледном америчком другу.)

Између уредне Европе, како смо је ми некад познавали, и ове данашње растројене Европе, стоји као велика провалија Светски Рат. Излази нам пред очи стара Европа са својим богатствима, својом напредном трговином, својим изобиљем добара, својим лаким животом, својим пријатним осећањем сигурности, док данас гледамо нову Европу осиромашену, обесхрабрену, испресецану високим царинским зидовима, међу којима је свака нација заокупљена искључиво својим бригама и пословима, и сувише расејана да би обраћала пажње и на ствари духа, а узбуђена од страха пред још горим што ће доћи. Нестало је веселог међународног друштвеног живота којим се некад поносиле европске престонице; ишчезло је, готово сасвим, старо друштво мисли, уметности, цивилизације. Колико невероватних промена у погледу државних граница и политичких веза и савеза! На место хоенцолернске Немачке дошла је Немачка Република; Аустро-Угарска рашчлањена и разрезана на нове државе; француска власт успостављена над покрајинама изгубљеним године 1870, а талијанске међе заокружују неослобођене земље простирући се до Бренера; Пољска поново самостална; у Русији, нема владе Царева већ Совјета; а Сједињене Државе постале одлучан чинилац у европској политици,

При свем том, ако пређемо од спољњег изгледа на саму суштину, па покушамо да утврдимо снаге које данас дејствују, убрзо ћемо наћи да се обе ове Европе, на изглед тако неједнаке, надовезују једна на другу и да су хомогене. Остављајући пострани површне утиске, па улазећи дубље у ствар, пронаћи ћемо у обема исте карактеристичне црте, само што су у данашњој Европи оне набујале до претераности, услед Рата. Остали су исте склоности и исти духовни сукоби, али заоштрени општом интелектуалном декадансом, како се то могло и очекивати након рата који је проузроковао на милијоне жртава, те научио оне који су га преживели на суровост и насиље, уништивши навику критичног, конструктивног, и прибраног душевног рада.

Нацијоналистички и империјалистички пориви захватили су победничке народе зато што су победили, а побе-

485