Nova Evropa

Spiegel Goethes«, držano u Frankfurtu na Majni još 17. januara 1926, nepromenjeno pojavi sada u srpskohrvatskom prevodu (kod Gece Kona). Pisac doduše, u svojoj »propratnoj reči«, kaže da se ono »pojavljuje utoliko manje iz sujete što se i najnoviji mnogozaslužni spis dospodina profesora Dra. Miloša Trivunca o Geteu ne bavi ogledanjem jugoslovenskog sveta u delu Geteovu«; ali mi — ukoliko možemo uopšte da nadjemo vezu izmedju oba ova spisa, i da razumemo šta upravo hoće da kaže ovim poredienjem G. Vendl, — držimo da je trebalo, s malo više književničke sujete, dopuniti i popraviti ovaj rad za ovu priliku, jer ima u njemu i omašaka i zastarelih podataka {od kojih je dva, naprimer, ispravio odmah prof. Tropš, u svome članku u Geteovu Broju »Nove Evrope«: XXV, 148). Uostalom, Dr, Miloš Trivunac je naknadno demantovao Hermana Vendla, jer je svoju prvobitnu knjigu o Geteu, koja Je — kako sam kaže — »postala pod vrlo nepovoljnim okolnostima«, proširio i dopunio raznim člancima (koje navodi na prvom mestu u svome bibliosralskom pregledu u »Letopisu«, knjiga 333, str. 83) baš u smislu »odledanja jugoslovenskog sveta u delu Geteovu«,

*

Inače, profesor Dr. Miloš Trivunac ispao je svakako naž najplodniji i najsvestraniji pisac o Geteu. Još pre Каја objavio je on krupnije radove: »Žena u Geteovoj poeziji« i »Geteov Egmont«, a odmah posle Rata »Geteov Faust«; osim toga, napisao je studiju »O Verteru Laze K. Lazarevića« (kojoj je sada kao pandan dao članak »Janko Borislavić Ks. Š. Gjalskos i Geteov Faust«). Sad, u oči Godišnjice, napisao je svoda »Getea« (prvo kao predgovor prevodu »Esmonta« V. Živojinovića, a onda u posebnoj knjižici). Ni ova knjiga — osobito njen treći deo (»Gete i Jugosloveni«) —, kao ni njegovi raniji radovi o Geteu, ne odlikuju se naročitom originalnošću; ali su korisni kao obaveštenje i kao izlaganje i interpretacija mišljenja poznatih germanista i nemačkih pisaca o Geteu, pa su dobrodošli, baš kao i njeđovi kasniji članci — po francuskim i nemačkim časopisima — o Geteu i Jugoslovenima, povodom ove Proslave. Manje je srećan G. prof, Trivunac sa svojim kratkim oriđinalnim člancima u kojima tretira krupna — upravo životna — pitanja, u vezi sa Geteom, kao naprimer »Da li je Gete bio srećan?« Očigledno je ovo pitanje o Geteovoj sreći, i o sreći uopšte, u oči Stogodišnjice, ozbiljno uznemirivalo ovog učenoS poznavaoca Getea, jer da je istoga dana {19, marta) u jednome članku {napisanom za »Narodne Novine«) ostavio

i otvorenim (»Gde je sreća, — ima li je uopšte u životu?«) i odmah zatvorio (u beogradskoj »Pravdi«) zaključkom — па osnovu podataka iz i mimo »Fausta« — »da Gete nije bio sre-

ćan«, I to je za njega tako jasno i pouzdano, da nije mođao

542