Nova Evropa

odoleti a da ne doda, da »čak ni posle smrti nije Gete imao mnogo sreće«. Mi se, naravno, ne mislimo dati na rešavanje ovakih dotovo transcedentalnih pitanja, ali se ne možemo oteti izvesnoj skepsi, da li se uopšte treba upuštati u njihovo raspravljanje na osnovu većeg ili manjeg broja književno-istorijskih i biografskih podataka. Nismo medjutim nimalo u sumn]Ji, da sa zvanične germanističke strane ne bi trebalo unositi u šire krugove čitalaca bezvredne i stručnjacima slabo poznate pojedinosti o velikim piscima i ljudima (kao naprimer o tome, kako je za Getea Berne rekao da je »urnek pokvarenosti«, a opet neko drugi da je hteo »otrovati Šilera«, i tome slično), i to Još u slavu Stogodišnjice!..,

=

Inače, dabošme, niko ne odriče pravo zvaničnoj germanistici — pod tim imenom podrazumevamo prvenstveno nastavnike za memački jezik i nemačku književnost na visokim i srednjim školama —, da zna, govori, i piše o celome Geteu, o Geteu »svemu i svuda«, i o onome što je s njime u daljoj i bližoj vezi; iako zadržavamo i za sebe pravo da mislimo, da bi najpristupačnije i najuspešnije polje rada za jugoslovenske germaniste i njihove učenike bilo još uvek tema »Gete i Jugosloveni« i »Gete i naša narodna poezija«, i da je na tom polju ostala još mnogo koja brazda nedovoljno zaorana. U tome nas mišljenju utvrdjuju i neki radovi objavljeni ovom prilikom, medju kojima spominjemo naročito oba članka Dra, P. Slijepčevića (u »Novoj Evropi«: »Gete o Kraljeviću Marku«, i u »Letopisu Matice Srpske«: »Šta je Gete video u našoj narodnoj poeziji«); zar nije u njima izneseno baš ono što je o tom predmetu trebalo reći, i što se odavna. osećalo da treba reći? Pa i sitni prilozi, kao oni Dra. G. ŠaAmšalovića (»Једап одјек Geteove „Hasanaginice'« i » Zidanje Skadra na Bojani u nemačkoj književnosti«, u »Novoj Evropi« za mart), koliko su zanimljivi i korisni za mašu jugoslovensku germanistiku! Da i ne dovorimo o potrebi objavljivanja članaka samoga Getea o našoj narodnoj poeziji, koji su prvi put — unglaublich aber wahr — tek ovom prilikom, nakon sto i više godin4, u celosti prevedeni ı štampani na našem jeziku.

Još bolje potvrdjuju naše gornje mišljenje prilozi praških slavista i dermanista, profesora Murka i profesora Gezemana, povodom Geteove Proslave, Oni čine posebno i zanimljivo poglavlje naše jugoslovenske germanistike, i u njoj роџпепсе пабеб »Сеје-јогбипба«, 1 !зршуапја паде narodne poezije, pa ih vredi naročito istaći. I, što je Još važnije, sav Je izgled da na ovome neće ostati, jer — dok Dr. Gezeman nastavlja sa svojim »Neue Forschungen zur sidslavischen Volksepik« {vidi berlinske »Forschungen und Fortschritte« od 20,

543