Nova Evropa

која им се пружа. Имамо чак пораст цијена и код аграрних продуката. У првом реду код оних који се извозе и гдје валутне прилике играју знатну улогу. Тако је цијена пшеници и кукурузу с једне стране, а стоци — нарочито свињама — са друге стране, далеко већа него што је изгледало да ће бити прије два-три мјесеца. Наш је сељак страдао услијед диспаритета између цијена артикала које је он доносио на тржиште и цијена артикала које је он морао да купује, будући да је код нас цијена аграрних продуката пала далеко јаче него цијена индустријских продуката. Данас, кад цијене полагано расту, бојимо се да ће опет цијене индустријских и импортираних артикала да порасту у већој мјери него цијене аграрних продуката. Према томе, досадашњи диспаритет цијена несамо што би остао него би могао и да порасте. Од пораста цијена аграрних продуката, као посљедице наших валутних прилика а не прилика свјетског тржишта, не можемо много очекивати: куповна снага нашег најбројнијег сталежа остала би и даље минимална. Према томе, пораст цијена којему идемо усусрет доноси можда олакшање за извјесне привредне гране, па може донијети и обогаћење за појединце; али за широке слојеве он нема оно значење које би имао кад би био резултатом пораста цијена на свјетским тржиштима.

Да би се могло право говорити о измаку кризе код нас, поред умањења диспаритета између цијена аграрних и индустријских артикала, потребни су још и многи други моменти. Ту је у првом реду питање истинске равнотеже у државном и самоуправним буџетима, које се код нас још увијек повлачи а никако не ријешава. Несређене финансије наравно да отежавају, ако не и онемогућују, консолидацију привредних прилика. Макако велике и тешке биле финансијске жртве, ми их морамо придонијети ако желимо консолидацију наших прилика. Иноземних зајмова морамо се дефинитивно одрећи: прво, што их тако лако не бисмо добили; а друго, што су нас они досада спрјечавали да реално гледамо на наше прилике и да сами подузимамо потребне мјере.

И још нешто. Прије него што се може говорити о измаку кризе код нас, треба средити прилике нашега новчарства. Оне су скроз дезолатне. Кредитни апарат никако не функцијонише. А без кредита нема ни привредног просперитета. Ми смо допустили да новчана криза узме код нас много веће димензије него што је било потребно. А досада нисмо подузели никакве озбиљне мјере за санацију прилика у нашем новчарству. Новчарство и других држава било је изложено великим пертурбацијама и знатним губицима; али су свугдје подузете тако радикалне мјере да — ако се баш и не може говорити још о дефинитивном сређењу — ство-

559