Nova Evropa

Moj savet Augustu Cesarcu sadržan Je u narodnoj poslovici: »Ne istrčavaj pred rudu«,. Krivo nam čini Cesarec kad u nama дједа svoje idejne antipode, ik bar kad nas hoće kao takove da prikaže, Mi doduše nismo s njim na adstoj liniji, nismo marksisti ı materijalistički dijalektičari, al. smo oduvek pažljivo — i ako ne baš sa simpatijama a ono s razumevanjem — pratili ono što nam om i njegovi drugovi imaju da kažu, a osobito sve što je u vezi sa starom i novom Rusijom, Niko kod nas nije, kao »Nova Evropa«, vodio računa o Rusiji posle Rata, i niko nije davao sebi toliko truda da — objektivno i svestrano — obaveštava našu javnost o tome šta se tamo radi, mnogobrojni brojevi »Nove Evrope«, posvećeni Rusiji, daju o tome najbolje svedočanstvo. Puštali smo da šovore i zastupaju svoja mišljenja i boljševici ı njihovi proflivmici, i Rusi i naši pisci koji poznaju Rusiju i prate dođadjaje u Rusiji i vam mje. To vrlo dobro zna i August Cesarec, Jer ko otvori VIII knjigu »N, E.« (broj od 21. jula 1923) naći će u njoj članak »Boljševizam i kultura«, u kojem isti Cesarec brani boljševike od prekora da su neprijatelji kulture i civilizacije, Taj njegov članak objavili smo pošto smo, na mesec-dva pre toga, izneli bili pred naše čitaoce »Slučaj A, Cesarca«, tražeći Javno za njeda i za njegov pogled na svet naročite obzire, Može sad opet reći August Ce: sarec, da se hvalimo što smo »jedan jedini puta, slučajno, bez svoje inicijative« učinili nešto za njega 1 пјебоум »К]јази«, Меdjutim, iznosim ovo samo da ga potsetim, da se »Nova Evropa« Još pre deset godina interesovala pitanjima koja njemu toliko leže na srcu, i da to nije nikada tajila, Na istoj liniji stoji ona i danas, pa u tome i jeste Slavna razlika izmedju nas i mason4A' da sve radimo i kažemo otvoreno i javno, i na desno i na levo; Zato govorimo Jasno i nezavijeno i prema Augustu Cesarcu i nje“ боупи drugovima; a on nas zbog toga meće u neko »pravo svojć društvo« i hoće da nas prikaže kao neke potkazivače, iako zna da smo od toga daleko, To nije lepo, i to je nedostatak »književ105 1 kulturnog morala«. Kad ima hrabrost svoga mišljenja, mora imati i hrabrost svoga rada, — mi mu tu ne možemo pomoći, iako nam je poznata težina njegova položaja (ličnog i materijalnog). Svako mora vući svoja kola, i ne može prekorevati druge, koji drugo rade i drukče misle, što neće da slušaju njegovu zapovest. A pogotovo ne sme da istrčava pred rudu i da ih sumnjiči za »moralni mezanin i parter« pre nego što ispita argumente i malo izbliže zagleda u stvar i u »savremenu stvarnost«. Jer ovako — »nečuveni unikum«, ostaje na njegovoj strani,

M. Ćurčin.

41