Nova Evropa

(i ovde bi trebalo da zaboravim da је ona i moja domovina) nije imala, mema, i nikad neće imati više od minimalne važnosti u istoriji Evrope.

Čudjenje i radoznalost potakli su me da se latim pera, i molim za uslugu barem jednog od 26 poilpisnika da mi kaže, kojim su uvijenim putem logike oni došli, kolektivno, na misao da iz od njih citiranih reči Predsednika Ta"Нјапвке Vlade zaključe, da on »samja o razvrgnuću francusko-jušoslovenskog saveza, i želi da, zabode talijansku zastavu u Dalmaciji«? Ja, koji se već 30 godina borim za talijanstvo svoje rodne zemlje, još ne osećam da je blizu dam mjena otkupljenja, Zar dvadesetšestorica polpisnika i sanjara, naprotiv, osećaju da je taj dan blizu i boje da se?

* * *

Konstatujem dakle, da je autor »otporuke« zabrazdio, jer je u njoj jedan detalj o talijansko-francuskim odnosima toliko povećan da pokreće u celosti staro Jadransko Pitanje, A kako »otporuka« sadrži ı neke istorijsko-političke sudove o sadašnjem stanju na Jadranu, puštam da me moja stara strast za ovaj predmet odvede s pravogš puta, da bih modšao ispraviti

· neke netačnosti.

»Najviše će zapadni Jadran biti talijanski ako je Jugoslavija na istoćnoj obali« Ideje dostojne prof. Salveminija! Vara se ko misli da može rastaviti na dva dela, po sredini, celi Jadran pravom linijom po dužini. Jadran se sastoji iz tri bazena, iz gornjeg, згедпјеб, 1 Чопјеб, koji su odvojeni linijama povučenim po širini. Gornji Jadran je neosporno zavisan od Italije. Srednji može biti predmetom kondominija izmedju posednika dveju obala. sve dotle dok medju njima vlada sklad. Vlast nad donjim u ovom momentu je podeljena izmedju Italije, Albanije, i Jugoslavije, ali prva ima prevlast. Ekonomska i politička sudbina triju bazena je nerazrešivo povezana. Ako Jugosloveni budu tvrdoglavo prepuštali Talijanima »najviše zapadni Jadran«, naučiće da su deopolitički zakoni jači od njihovih snova o apstraktnoj pravdi.

»Današnja Italija nije prema nama u omjeru Rima prema Iliriji ui u položaju Venecije, kad su četiri petine današnje Jugoslavije bile pod Turskom«, Ostavimo retoriku. Nepromenljivi geopolitički zakoni pobrinuće se da uvedu red na Jadranu i vaspostave ravnotežu izmedju Italije koja se diže i Jugoslavije koja pada.

I s time bi bio zaključem i drugi argumenat, onaj koji je skrenuo s puta, odgovora G. Musoliniju, :

Ali »otporuka« sadrži još dug uvod i zaključak, koji su, po mom mišljenju, došli u nezgodno vreme. U njima se pokreću tri argumenta, jedan

idealan — o pravdi i miru, drugi politički — pun mržnje na fašizam, treći nacijonalan — pun upornosti i slovenske prebnje., Da ih ispitamo pojedinačno? »Za svakoga koji polazi od pojma pravde i od pojma slobode ... biće jasno da bi pravedno rešenje Jadranskog Pitanja ispalo u korist Jugoslovena, a me Talijana ,..« »Mi smo od onih Jugoslovena koji hoće mir po svaku cenu, i dobre odnose sa svakim ... Rečju, mi smo za opšte prijateljstvo, opšti mir, opšte razoružanje, i opšte respektovanje medjusobnih prava«. —

6