Nova Evropa

стручњака био је: да изнађу и установе по могућности што више од оних хетерогених елемената који утичу на економски и културни правац америчке нације. Дјело је просто од. закључака и препорука, мада се кроз странице дјела, попут танке нити, каткад несакривено, вуче једна основна мисао: комплексност модерног друштва безувјетно тражи сврсисходне економске и социјалне планове. Технички, дјело је организовано у четири главна поглавља:

Il. Проблеми физикалне баштине: а) руде и снага; 6) земља.

П. Проблеми биолошке баштине: а) величина пучанства; 6) каквоћа пучанства.

И]. Проблеми социјалне баштине: а) проналасци и економске организације; 6) социјалне организације и социјалне навике; в) мелијоративне институције и влада.

ТУ. Смјернице и проблеми.

Извјештај, својим обилно документованим налазима, стално потсјећа да ваља убрзати становите реформе у људскоме друштву, како би социјално-економски односи боље одговарали материјалним премисама наше цивилизације, строју и продукцији у масама. Укратко, овдје се ради о индиректним предлозима несамо за промјену већ и за радикални преокрет у оквиру америчке цивилизације, односно културе. Нестало је некадашњег односа између културе и цивилизације: данас је цивилизација за добар скок пред културом, и јаз се између њих даномице само повећава. Техника хита напријед у геометријској прогресији, док дух не пуза за њом ни у аритметичкој прогресији; да, често изгледа као да мирује. »Кесеп, Зосјла Тгепда« је прва официјозна оптужба снага које харају људским друштвом. Промјене које су настале у току Деветнајстог Стољећа биле су одиста феноменалне, у многочем и занимљиве; промјене које су плодом трију деценија нашег стољећа, уколико су запањујуће утолико су ван досега логичног схватања уопће. Да су оне и погибељне, томе је најбољи доказ дугогодишњи социјално-економски неред који још траје.

Амерички стручњаци, стручњачким сецирањем друштва, износе на видјело безбројне бактерије микроба, понеке благотворне а понеке разорне. Материјална продукција пољодјелства, рударства, индустрије, као и градња, расле су више него двоструком брзином у размаку од године 1922 до 1929, у сразмјеру с интензитетом продукције непосредно пред Рат. Од 1899 до 1929, становништво у Америци порасло је за 62 од сто, продукција руда за 286 од сто, механичка снага за 536 од сто; потоња, ако укључимо и аутомобиле, за

121