Nova Evropa

себним политичким и културним уређењем, економском и финансијском самосталношћу, и словеначким језиком. Државни језик траже да буде српскохрватски и словеначки напоредо.

Така је стварност. Има додуше Словенаца који иду даље у свом сепаратизму; има их и за потпуно и безусловно стапање са Србима и Хрватима; има момената кад нам изгледа и да сви Словенци скрећу сад у једном сад у другом правцу. Али су то само појединачни и часовити појави; битно је, да тежња за самосталношћу у границама Југославије и Југословенства доминира данас словеначким племеном. Какви су изгледи за будућност у таквим приликама, тешко је прорећи. А ипак нас та будућност толико интересује, јер треба свесном акцијом утврдити или коригирати путеве у развитку народа. Зато се не можемо одрећи прогнозе, маколико да је она несигурна.

Питање политичког јединства са Словенцима изгледа нам доста лагано. Држава се развија у правцу поделе власти са обласним јединицама, па при том развитку лако ће бити задовољена словеначка тежња за самосталношћу. Териториј аутономне Словеније већ је издвојен у Дравској Бановини, а словеначки језик у њој је и данас у искључивој употреби. У даљем развитку даће се Словенцима што и другима. Право на неки пријоритет немају, те њихов политички покрет за самосталношћу треба да буде регијоналан а не нацијоналан. Наша државна заједница остаће и даље југословенском, и у тој заједници биће српскохрватски језик облигатан за све грађане, па и за Словенце. Два државна језика непотребна су, скупа, и противна духу јединства; а знати српскохрватски језик у границама заједничких државних потреба, не представља за Словенце никаких тешкоћа.

Много сложеније је културно јединство са Словенцима. Словеначки језик се не може ни забранити ни зауставити. И кад би било неразумне силе и пропаганде која би то хтела, не би било успеха. Словенци ће и даље да пишу и говоре својим језиком. Словеначка књижевност још више ће се развити, иако можда као посебни огранак југословенске књижевности; а уколико буде више напредовало духовно јединство југословенско, утолико ће више доћи до изражаја и у словеначкој књижевности. У осталим гранама словеначке уметности још пре и јаче ће се осетити јединство са Хрватима и Србима, јер ће језик чинити мање препрека. Тако би требало да буде и у науци. Нема потребе да Словенци изграђују своју посебну науку, са посебном терминологијом, посебним научним духом, и научним едицијама. И читава је Југославија премален оквир за једну науку, а камо ли сама Словенија. Словенци неће данас да приме ову тезу.

135