Nova Evropa

"стрију, и то управо у оним артиклима које смо раније повла-чили из Чешкословачке: Ту нам много помажу баш сами Чехословаци, преносећи своје машине у Југославију и у Румунију, те стварајући тамо нова индустријска подузећа. Тако су, напримјер, чешкословачкој текстилној индустрији у Југославији и у Румунији можда највећи конкуренти сами Чехословаци који су овамо пренијели своје фабрике. На другој страни опет, Чешкословачка иде затим да подигне властиту пољопривреду; у најновије вријеме, та настојања иду чак тако далеко да хоће да се потпуно еманципује од увоза главних аграрних продуката. Аграрна Странка у Чешкословачкој има пресудни утицај на политику, па није чудо што форсира корист своје пољопривреде. Ситуација је данас такова, да не може бити говора о томе да би Чешкословачка била у стању да преузме ма и један дио вишака аграрних продуката Југославије и Румуније; па како ове двије опет могу апсорбирати тек дио индустријске продукције Чешкословачке намијењен извозу, то не може бити говора ни о некој привредној аутаркији у троје. То су чињенице, на које треба гледати отворених очију, ако желимо да будућа настојања даду GOље резултате.

У сваком случају, међусобна измјена добара држава Мале Антанте засада није богзна какова; дапаче, готово све три државе Мале Антанте имају далеко већу измјену добара са трећим државама, и то баш с онима које суревњиво гледају на политику и везе држава Мале Антанте. Од нашег цјелокупног извоза у години 1932, напримјер, отпада на извоз у Чешкословачку 402 милијона динара, а у Румунију само 11.5 милијона, укупно 413 милијона, или тек нешто преко 10% цјелокупног нашег извоза. Од нашег увоза у години 1932, у протувриједности од двије-милијарде-860-милијона, отпада на Чешкословачку 362 милијона, а на Румунију 86 милијона, или укупно 448 милијона, што чини тек 15% нашега укупног увоза. (Додуше, чешкословачка статистика даје нешто друге цифре, али се ми морамо држати наше службене статистике.)

Ако државе са којима имамо измјену добара подијелимо ва три групе, онда ћемо видјети да је досад најслабија измјена била са државама Мале Антанте, док преко половина нашега извоза, а и увоза, иде у државе које према политици Мале Антанте заузимају неповољан став. У ту ситуацију има сад да унесе темељну реформу Привредни Савјет Мале Антанте који се оснива. Задатак неће бити лак, мораће се уложити много напора да се досадашњој привредној политици држава Мале Антанте дадне други правац. Биће потребна, на све три стране, знатна одрицања, и једино великим међу-

138