Nova Evropa

собним уступцима омогућиће се боље и тијесније привредне везе држава Мале Антанте. Мораће Чешкословачка жртвовати добрим дијелом своју пољопривреду, да бисмо ми могли тамо више извозити, а Југославија и Румунија биће приморане да у већој мјери одустану од стварања своје индустрије. Особито је ово питање индустрије за нас од важности, јер оно данас није само економско него и социјално питање: смањењем индустријске дјелатности, услијед тога што би се наше тржиште у већој мјери отворило чешкословачкој индустрији, још би се у много већем опсегу раширила незапосленост, која се већ и овако знатно осјећа. Утолико је љепша и већа задаћа новог Привредног Савјета, који има да нађе пута и начина да наше међусобне везе буду боље него што су биле досада. Ако и буде ишло полако с почетка, неки резултати ће се ипак дати постићи.

Поред трговинских, постоје и друге привредне везе. У првом реду финансијске. Југославија, као и Румунија, оскудијева капиталом. Према томе, ове две савезнице Мале Антанте неће ни ту моћи у знатнијој мјери излазити једна другој усусрет. Са Чешкословачком је ствар мало друкчија, иако су се у посљедње вријеме прилике битно измијениле. До прије неколико година, Чешкословачка је могла да се ангажује финансијски у привредама других држава, било код индустрија било код банака. Чешкословачки капитал је одиста и заинтересован доста у нашој привреди; а и у румунској. Код неколико наших банака чешкословачки капитал има чак и превласт. Исто је и код многих индустрија. Данас је додуше то интересовање нешто слабије, будући да Чешкословачка и сама треба своје капитале. Свакако се засада не може очекивати веће ангажовање чешкословачког капитала у нашој и у румунској привреди; али, времена се мијењају, па ће — надајмо се — и ова криза свременом проћи. Говорило се је и о кооперацији нотних банака; и та данас може бити само теоретске нарави, нарочито између наше и румунске Нотне Банке. Чешкословачка Нотна Банка, још прије двије године, била је у стању да нам да знатан т. зв. »револвинг«-кредит; данас су и у том погледу сасвим друге прилике.

Како видимо, све у свему, од међусавезничког Привредног Савјета не треба очекивати превише, па ни много, јер су прилике данас надасве тешке. Али смишљено и трајно настојање мора уродити плодом у будућности. А засад ћемо се задовољити ако резултати заједничког рада даду максимум онога што се у данашњим приликама може тражити и получити.

Рг. Иво Белин. ·

139