Nova Evropa

toj tačci imao je da nastupi unutrašnji rascep izmedju Bloka, koji je do kraja ostao veran ideji Vladimira Solovjova {t. J. priznavao teokratiju u smislu da je mogućna samo božanska jerarhija), i Bjeloč, koji se, bez obzira na svoju bujnu prirodu, Јако pokorava i, ma i spoljašnje, savija šiju pod jaram, Ali, došavši do pravoslavlja i do hrišćanstva, mladji simbolisti primili su prvo narodmu a onda i crkvenu mistiku, što ih je konačno dovelo do simbolike kao težnje da izraze poslednje istine s pomoću nesavršenoga ljudskog jezika. Već prvi teoretičar, Vjačeslav Ivanov — govoreći o estetici — isticao je, da smo večiti i nepokolebljivi pojam lepote prinudjeni da izražavamo prolaznim kategoriјата, Sva ruska književnost drugog simbolističkogš doba sastoji se u ovom naporu,

Ako je Baljmont nekad upotrebljavao neobične aliteracije radi potpunijeg i podsvesnog izražavanja slike, kasni simbolisti, i poimence Bjeli, počinju da stvaraju svoj novi rečnik glasova i simvola, Širi su krugovi već teško razumevali mnoge stvari Bloka, jer ih je trebalo slušati nesamo uhom nedo i srcem, a njihova sadržina nije odgovarala običnom najivnom realizmu, Ali je publika stajala potpuno zapanjema pred prozom Bjelog. Njegov prvi roman ({»Srebrni golub«) bio je u ovom smislu donekle još jednostavan, i primljen je kao nešto nalik na istorijski roman iz života sektaša; ali »Petrograd«, »Moskva«, »Kotik Letajev«, »Zapisi ludaka«, itd., nisu samo zapanjivali пебо su izazvali užas, Sa tačke gledišta literarne kritike i istorije, medjutim, ovde nema ničega što bi bilo užasno, Razume se, Bjeli je, isto kao i Aleksije Remizov, unosio puno novog u jezik; ali setimo se da su i Puškina svojedobno optuživali da kvari literarni jezik, zato što je pisao drukčije nedo njegovi kanonizirani prethodnici, Ali je kod Bjelog sve pomalo neobično: i konstrukcija fraze, i promene u običnim oblicima reči; samo je cilj autorov jasan: on hoće da prikaže dva plana zbivanja, metafizički i svakidašnji, Pravo mesto gde se odigravaju romani Bjeloša, to je vasijona, dok su Moskva i Petrograd samo slučajnosti; slavno lice, to je Gospod Bog, koji nalazi svoj odsjaj u milijonima svojih stvorova. Teza је ovde veća nego kod Dostojevskog: ovaj, napokon, samo »hoće da veruje u Воба«, док Bjeli Boša vidi, Zato valjda tako jako i deluje njegov roman »Moskva«, koji bi bez ove mistike simbolizma bio tek običam, uz to neverovatan, roman na temu o špijunaži. Kod Bjelos mi ovde nailazimo na borbu duha sa materijom: bije se bitka izmedju Boga i Djavola u srcu ljudskom, — to Je proročamstvo o narodu koji će izaći čist, ako će pobediti sablazni, ı ostaće veran ideji,.,

Što se liče stilskih i psiholoških osobina Bjelodć, teško je naći autora koji bi više crpao iz sebe neđo on, Kao pauk, on stalno plete mrežu u kojoj sam živi, Sva nješova dela, to je

471