Nova Evropa

кватна садржају, очитује се у многим његовим пјесмама, међу којима вадимо као примјер и као свједочанство »Висибабу«: Шта то вири испод снега

Деци насусрет7

То је бела висибаба,

Први позим-пвет.

Ко да пита; „Смем ли, смем ли Подигнути врат7

Је л' већ доба за. цветање,

Je n већ купно сат2 "

Реците му: „Јесте, јесте, Већ се дужи дан.

Добро дошо, први госте, Једва дочекан!"

Набери га у китицу, Свилом обави,

Задени га за груд, селе, Да се открави.

Он ће тебе веселити, Док не духне југ,

Док не приспе љубичица, Мирисав му друг.

Мало се може у нашој поезији (за дјецу) наћи пјесама у којима је тако присно и тако ненаметљиво лијепо изречен однос према првом цвијећу, с којим је повезан одлазак зиме и долазак сунчаних дана, зеленила, и земљина новога рађања.

Још бисмо једну врсту Змајевих дјечјих пјесама овдје да нарочито регистрирамо, а то су оне у којима пише сатиру на друштво, као увијек пуно порока. Код Змаја је та сатира често искрено подругљива и накострешена као јеж; напримјер, у пјесми »Слава у Дангубовци«:

Седели су поред цркве Пуна четир дана,

Попа, тутор, касир, уча, Општина изабрана,

И још други из села, Сретна браћа весела. Појели су четир вола, Мека хлеба пуна кола, Уз то јоште и два бравца, Пуно буре краставаца. А вино се точило,

543