Nova Evropa

stvom, Naprotiv, hrišćanski misticizam, i u časovima. najveličanstvenijeg uzleta, postavlja granice izmedju sebe i Boga. Grčka vizija života shvata: besmrtnost bez mdividualnosti, dok moderna vizija života ne može da. je shvati nedo samo i isključivo kao individualnu, U tome sukobu ove dve vizije, 6rčke i moderne, u sukobu Života ı Oblika, koji leži u osnovi cele savremene duše, Tilger susreće i ofkriva plavu i blagoslovenu nostalgčiju, koja Srize savremenog čoveka i savremenu civilizaciju, a o kojo} je Gete pevao:

Und so lang du das nicht hast, Dieses: Stirb und werdel! Bist du nur ein truber Gast

Auf дет дипКјеп Егде,

Bogdan Radica (Atina). .

Јеврејско питање након Рата.

__ После Рата је могло бити у свету око петнаест милијона Јевреја. Највише их је било у Совјетској Русији, у Пољској, и у Сједињеним Државама Америке. Знатан број био је и у Немачкој и Румунији; затим у Чешкословачкој, Аустрији, и Маџарској. Остале земље слабије су заступане. У Југославији било је свега око 65.000 Јевреја, што је процентуално знатно мање него у суседним земљама; сем Арбаније и Италије, где их има још мање. >

Социјалностање Јевреја истиче се екстремима. Јевреји живе у неким крајевима и градовима у сразмерно великом богатству, а у неким крајевима у невероватној беди. Рат је ове екстреме још појачао. Послератно стање економ“ ске несређености омогућило је доста великом делу Јевреја да се обогати и да заузме видно место у грађанској класи. Многи Јевреји, који су још пре Рата у градовима стекли иметка, могли су тај иметак очувати и повећати. Али у неким земљама, а нарочито у Пољској, Румунији, и Совјетској Русији — донекле и у источним деловима Чешкословачке —, положај се је Јевреја погоршао. Тамо живе Јевреји у неописивој беди, далеко горе него западноевропски. пролетаријат. Има додуше и у тим крајевима имућних Јевреја, само што је њихов број према целокупном броју Јевреја веома незнатан. |

У Југославији треба разликовати две врсте Јевреја, сдб: цијално и расно. Такозвани »немачки Јевреји« живе у северним деловима Краљевине, нарочито у Хрватској и Војводи-

13