Nova Evropa

ни, и њихово је стање после Рата врло повољно: финансијски и индустријски развитак земље пружио је много користи баш Јеврејима, који су тај развитак својим снагама потпомагали. Осим њихове личне способности за привреду и привређивање, много су им послужиле и личне везе с капиталистички јаче развијеним земљама европскога Запада. Доста странога капитала ушло је у Југославију с помоћу и путем Јевреја. Резултат је: прилично благостање и културни напредак јеврејскога елемента немачкога типа. Другачији је т. зв. »шпански Јеврејин«, који станује већином на подручју негдашњега Отоманског Царства, дакле у Босни и Србији. И тај је елеменат још пре Рата дошао у боље економске прилике, али се оне не дају поредити с приликама Јевреја у бившој Аустрији. Само неке породице успеле су да дођу до благостања, а велико мноштво народа живело је и живи у беди. Ако се узме у обзир да су Јевреји и у тим крајевима готово искључиво градски елеменат, мора се установити, да су они за хришћанским градским елементом прилично заостали. Културне, хигијенске, и санитарне прилике неповољне су. Сиромаштво потпомаже телесну, а донекле и душевну декадансу. Те су прилике нарочито тешке у Јужној Србији, где су после Рата заузеле димензије које се код Јевреја налазе тек у источним крајевима Европе и на правом Оријенту.

Социјално придизање јеврејскога елемента заоштрило је односе између Јевреја и народа међу којима су Јевреји живели. Капитализам и либерализам омогућио је Јеврејима да се придигну из материјалне беде, у којој су живели у гету све до 19. века. Јевреји су у Средњој Европи, а нешто касније и у Енглеској, доспели до финансијскога уплива. Нарочито је Немачка и Аустрија дошла под доста јак уплив јеврејскога елемента, и тај уплив није био само економске нарави него се испољио и културно, нарочито у журналистици, у уметности, и у знаности. Сукоб између јеврејске и немачке расе морао је доћи, и рано се појављује антисемитизам модернога типа (за разлику од верскога антисемитизма, који није кроз цео Средњи и Нови Век престајао). Тај антисемитизам јавља се. најоштрије тамо где је нејеврејска раса најотпорнија и најборбенија — у Пруској; но брзо прелази на целу Средњу Европу, све до Балкана. Тај антисемитизам хоће да потисне јеврејски елеменат од привредног заузимања позиција, али и од осталога придизања. Успева да Јевреје потисне од: државне власти и са многих других положаја. Ипак, у привреди су Јевреји задржали, па чак и знатно проширили, свој утицај. Тај њихов утицај је растао напоредо с утицајем капитализма. После Рата долази у Средњој Европи до економског слома т. зв. средњег сталежа. Чиновништво- и ситна бур-