Nova Evropa

Из преживелости старе Европе никла је, или ниче, једна нова, млада Европа, која, забринута око формирања своје сутрашњице, страствено, још у конвулзу и у неодређености, тражи нове облике. Све се то збива неодређено, нејасно, и у магли онога што неминовно има доћи. Оно што је већ данас математски јасно, то је, да ни ове форме, са којима се настоји испунити празнина, зауставити анархија, успоставити било какав ред, тек да буде реда, нису коначне. Од њих ће несумњиво остати много у основама сутрашњег. Очигледно је само, да је цео један свет идеја, уверења, и посматрања живота, претрпео свој слом, и да се испод њега, који је сав у трулежу, осећају нова струјања, у супротностима и у протестима. Уосталом, за стару Европу утешна је чињеница, да сеу њој јављају покрети млађих, и да се данас свуда у свету осећа потреба подмлађивања. И најконзервативнији елементи, у земљама које се још не решавају да признаду нове преокрете и нове вредности, почињу да консултују младост. И сами фашизми у свету, који постављају физички елеменат узгоја на прво место, нису друго до покрети подмлађења Европе; они врше тренутно функцију, до освојења нове слободе. Нов век живота и принципа, идеја и погледа на свет ствара се, сваког дана, пред нашим очима. Тај је век још у перманентном сукобу између Париза и Берлина, Рима и Москве. Ако Париз, који је још увек први позван да нађе солуцију, форму васколиког тражења, не нађе у себи довољно виталних могућности за стварање нових мера и новога Града, онда би судбина Европе на латинском полу лако могла бити доведена у питање. Јер оно што Европа у овоме часу треба, то је формирање новога реда, нове хармоније, изградња нове »ронв«, на рушевинама прошлога столећа, који би имао да стопи у синтезу све супротности у којима данас живимо. Без Париза, Рим не може ништа; он је још увек, и остаће још дуго, на периферији Европе. Лондон, ни у пуном тријумфу викторијанске епохе и Едварда УП, у средишту »рах britanicae«, није никада успео да се наметне за духовно средиште Европе. Стражар европске сигурности и чувар мора, Лондон је зналачки и вешто препуштао ту улогу Паризу.

Где питање остаје још увек недовољно расветљено, то је — опредељење младе Европе; за њу се још не види и не зна, да ли ће се определити за Рим, за Москву, за Берлин, или за Париз. Јасно је међутим да млади и најмлађи, који данас живе у конвулзу општег духовног померања, али који ће сутра имати одређене и израђене смернице пред собом, могу једини решити питање свога сређења. Од њих, од њихова мира и од њихова немира, без којега нема стварања, зависи будућност нове европске хармоније.

Богдан Радица.