Nova Evropa
Omladina prema sredini i vremenu.
Duhovni razvoj srednjoškolske omladine, koja se nalazi u lazi sazrevanja, zavisi od stava koji ona ima prema svojoj Sredini i vremenu, Pri rasmatranju držanja omladine prema okolnom svetu zapazili smo uglavnom dva tipa mladića: prvi je naklonjen prilagodjavanju i pristaje na sve vrste ravnanja; drugi, naprotiv, kritički posmatra pojave vremena i sredine, vežba se u kritičkom mišljenju. Ističu se tri vrste ovog drugod tipa, koji je kod nas znatno manje rasprostranjen nego prvi: jedna je naklonjena više samoposmatranju, druđa posmatranju okoline, a treća teži da podjednako posmatra sebe i spoljni svet. S obzirom na cilj koji imaju mladići pri posmatranju, razlikujemo opet dve vrste: cilj prvoj jeste čisto teorijsko saznanje, a drugoj razvijanje pojedinca i društva. U pošledu izvežbanosti u posmatranju, možemo razlikovati fakodje dve vrste mladića: jedna se specijalizuje u radu i postaje jednostrana, dok se druga odlikuje punim duhovnim razvijanjem,
Brojno vrlo slab je u nas drugi tip mladića zato što je struktura današnje naše srednje škole, u mnogim slučajevima, takva da ne razvija kod njih ikritičko sudjenje i osećajnost, već teži da im da mnodo znanja; tako se, naprimer, nastava književnosti svodi na sticanje znanja iz teorije ı istorije književnosti, a zanemaruje se estetsko vaspitavanje književnošću, negovanje ukusa unutrašnjeg promatranja, kritičkos mišljenja ı estetskih emocija. Stoša znatan deo srednjoškolske omladine pokazuje nemarnost prema duhovnim vrednostima uopšte. Za mnoge naše sredine, duhovni rad sastoji se jedino u učenju, kome je cilj sticanje diplom4 i titula ı zadobijanje položaja u društvu; razvijanje etičkih i estetskih emocija kod naše omladine potpuno je zanemareno. Otuda tako malo samostalnih ličnosti: nezauzimajući Miitički stav prema pojavama vremena i Sredine, mladići primaju socijalne zablude i laži, ne naslućuju da im je sasvim površan životni stil. U čitavim našim sredinama niko me podstiče mladež da zagleda u svoju unutrašnjost, da promatra svoje doživljaje i radnje, da vodi nadzor nad svojim ponašanjem, da otklanja nedostatke 1 izradjuje svoj karakter. Mnogobrojni mladići, koje smo ispitivali, izrazili su živo interesovanje za vežbanja u samoposmatranju, vrlo su rado pisali samoiskaze, pomogli sebi i dali dragocenu psihološku gradju ispitivaču, a vrlo je mali broj onih mladića i odraslih koji nisu razumeli smer ovakih proučavanja, kao i onih koji nisu hteli da ga shvate, već su Štaviše, zavidljivi i pakosni, činili smetnje {što je razumljivo kada se ima u vidu da su profesori često izloženi napadajima onih čiji nepravični zahtevi nisu ostvareni). A raspravljanje o tom problemu jeste u najtešnjoj vezi
56