Nova Evropa

boja, tako da je za odvijanje mogao služiti običan projektor, što nije bio slučaj kod »kimemalolora«); izumitelj je izradio na svoj trošak film o Euharističkom Kongresu u Zagrebu (1929) zahvalan motiv radi preobilja narodnih nošnja i šarolikosti boja —, i snimci su lepo uspeli, te prethodno prikazani kinovlasniku, Film je bio već zaključen, ali u zadnji čas — bez motivacije otkazan i time pokopan, jer je izgubio od aktuelnosti, a incident zaplašio druge, — samo zato što kinovlasnici nisu želeli da podnesu moralnu odgovornost za prikazivanje noviteta! Takovi ljudi stoje kod nas medju producemtom i publikom, kao zid, kao jaz, koji se ne da premostiti. Pa i toliko inozemnih filmova, kratkih i umetničkih traženja filmskih pijonira, doživljava istu sudbinu, Čudimo we, nakon toga, odvažnosti onoga gospodina koji je i kod nas uveo. »Mickey-Mouse« a i »Silly-simfomije«, koje je publika tako srdačmo dočekala, Koliko je samo dobrih зсепа izrezamo iz većih filmova, koliko maprednih režiserskih zahvata (isprekidana montaža i slično) preradjeno, originalnih svršetaka ispuštemo, koliko svega toga što je najbolje izostavljeno i masakriramo od kinovlasnikA! »Nije to za nas, nije to za Balkan«, glasi jedno geslo, koje je bog zna Ко: gde izmislio, — opasno shvatanje, jer idući putem primitiviteta lako bismo mogli doći i do ljudožderstva! Razumljivo je, da kod ovakih nazorA maši kinovlasnici obrazuju jak opozicijoni front protiv domaćeg filma, »Pošaljite bilo kakav dr elk, — samo da je što jeftinije« — glasila je krilatica prvih dana primenjivamja zakona o obaveznom igranju maših filmova. A sada? — Filmovi se jednostavno me igraju, iako je zakon ma snazi... Nijedan od naših kinovlasnik4 nije shvatio dublje svoju obavezu, nijedam nije pomislio da i kroz naš kino-organizam ipak struji poneka »roba«, koju bi mogao iskoristiti u vlastitom interesu, osobito ako bi potražnja išla nešto dalje od »dreka«. Kakvi su to trgovci!,..

Treći žalosni nesporazum jeste posebno shvatanje našeš vremena o organizaciji posla, koje bismo mogli nazvali »grandomanijom«, Neki posao, recimo, dozvoljava. prema svom opsegu — za svoju poslovnicu kiriju Jedne manje sobe, negde otraga; medjutim, poduzetnik drži u zakupu stan od šest soba u centrumu s izgledom na ulicu! U neku ruku, to je poslovno »hohštapliranje«; ali stvar postaje tragičnom, ako poduzetnika na takovo poslovanje sile samouprava grada ili merodavni faktori, Ovaka »grandomanija«, kao psihološki pojam, vodi svoje poreklo iz Rata, jer se pokazalo da su velike industrije u snabdevanju vojske naprednije od obrta. Da li je to ispravno i za današnju vojnu opremu, mi ne znamo; ali smo pouzdani, da se obrt ima vrafiti u svoje granice, ako hoće da procveta i da odgovori nadama koje se u njega polažu, u današnjim prilikama.

244